У време Хенрија Форда улазило се у нову индустријску револуцију, производња на траци је била на почетку развоја, а просечни људи нису планирали да возе рогобатне машине, већ да поседују брже коње.
Захваљујући новим технологијама, данас се чини као да на сваких десет година улазимо у нову индустријску револуцију. Тржиште аутомобила одувек је важило за једно од најкомпетитивнијих и најтежих за улазак нових играча, резервисано само за оне са великим ресурсима и организацијом.
Да ли аутомобилске компаније постају све више софтверска предузећа? Каква студентска иновација постоји на домаћем тржишту из света најбржег спорта на свету — формуле? Како ће се електрични аутомобили изборити на тржишту, да ли ће погон са унутрашњим сагоревањем (сус) остати доминантан још неко време? Шта домаће тржиште аутомобила може да очекује у блиској будућности?
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Зоран Живков, главни и одговорни уредник магазина „Топспид“, и Ненад Ђаловић, координатор за електронику „Формула Студент“ тима „Тенфор Друмска Стрела“.
Иновација или враћање старим технологијама
Илон Маск, директор компаније „Тесла моторс“, најавио је на свом налогу на Твитеру да ће почетком 2020. године кренути са постављањем путне инфраструктуре и са продајом електричних аутомобила на Балкану, уз коментар да ће напокон учинити Николу Теслу поносним, јер ће аутомобили који носе његово име бити присутни у земљама одакле је он пореклом.
Мало је познато да су први аутомобили на свету били на електрични погон још у 19. веку. Међутим, услед малих капацитета батерија за прелазак километара и због откривања великих нафтних постројења, аутоиндустрија се окреће дизел и бензинским агрегатима.
„Одмах да се оградим, нисам против електромотора, већи проблем представљају батерије, шта после са батеријама и како се долази до струје, али, у смислу технологије и технолошког напретка, добро је да имамо динамичан развој“, каже Живков.
Студенти Техничких факултета у Београду покренули су 2010. године иновацију у оквиру најбржег „циркуса“ на свету — Формуле, и данас се такмиче са својим колегама из целог света на развијању како електричне, тако и формуле на бензински погон.
„’Формула Студент‘ је такмичење које има за циљ да окупља студенте са једног универзитета, који треба да самостално пројектују, конструишу и на крају возе возило. Тренутно има преко 600 тимова, наш тим је основан 2010. године и од 2012. године правимо по једно ново возило годишње, а од 2016. године се јавила идеја за прављењем електричног возила. Ове године на такмичењу у Великој Британији освојили смо 4. место, били смо, између осталог, испред Оксфорда и ’Империјал‘ колеџа“, каже Ненад Ђаловић.
Будућност екологија или прљава технологија
Према истраживањима о глобалном загађењу, аутомобили утичу 6,3 одсто, док производња електричне енергије заузима чак 30 одсто. Ветропаркови као извор чисте енергије могу да промене микроклиму подручја и доведу до потпуног исељавања инсеката и других животињских врста. Предности електричних аутомобила могу бити измештање буке и загађења из најужих градских средина, где је концентрисан велики број становника. Међутим, измештање загађења не значи да ће оно само по себи нестати, чак напротив, због оптерећења мреже за пуњење аутомобила, загађење може бити и веће у срединама где се електрична енергија производи, а то су ванградске зоне и, потенцијално, зоне производње хране.
„Мислим да не видимо дрво у шуми, са целом причом око електричних возила. Јуримо зеца, а не видимо много опасније звери које вребају у тој шуми, у смислу да путнички аутомобили нису главни загађивачи“, каже Живков и додаје да је бољи концепт да се пребаце градски превоз и градске службе на електрични погон и сви они који имају одређене циклусе вожње, којима се може предвидети пређена километража у току дана.
Брзина или ефикасност
Десетине милиона литијум-јонских батерија ће до 2030. године морати да се рециклирају, моћније батерије ће бити потребне, како би омогућиле што више пређених километара и боље убрзање.
„Одлучили смо да пређемо на литијум-полимер батерије, то је подкласа литијум-јонских, које су цилиндричне, док су литијум-полимерне четвртасте, што их чини још лакшим за паковање. У случају да се погрешно рукује са њима, чини их јако експлозивним, имају енергије исто колико и 15 килограма динамита“, каже Ненад и додаје да су планиране перформансе убрзања електричне формуле 2,5 секунди до 100 километара на час, док рекорд држе њихове колеге из Цириха, са резултатом од свега 1,5 секунди до 100 километара на час.
Компромисно решење између нових технологија и мањег загађења могу бити „плаг-ин“ хибридна возила.
„У односу на електрична возила, која су мало даља будућност, тренутно се категорија ’плаг-ин‘ хибрида, односно возила која комбинују технологију возила на електрични погон и ’сус‘ мотора, чине као далеко прихватљивије решење у смислу исплативости, безбедности и економичности у овом тренутку, јер ви, ако се са електричним возилом зауставите, не можете наставити даље пут, што је проблем инфраструктуре, а нарочито када имамо у виду да мотори са унутрашњим сагоревањем до сада дају само 40 одсто од оног што би максимално могли да пруже“, каже Зоран.
Недавно су у Србији пронађени значајни ресурси руде литијума, што омогућава потенцијал за прављење великих басена за један од најтраженијих ресурса данас. У годинама које су пред нама остаје да се види ли ћемо моћи да искористимо велики замах електричних возила у аутоиндустрији и, према капацитетима који су откривени, постанемо једна од земаља са највећом производњом литијум-јонских батерија.