Небо се празни, а то није само поетска слика, него чињеница, барем небо у Северној Америци. Наиме, број птица у САД и Канади смањио се за 29 одсто од 1970. године, објавили су научници, истичући како је тамо данас 2,9 милијарди мање птица него пре 50 година.
Анализа објављена у часопису „Сајнс“ најопсежнији је и најамбициознији покушај да се сазна што се догађа са птичјом популацијом. Резултати су шокирали истраживаче и организације за заштиту животне средине и биљних и животињских врста, преноси „Експрес“ писање „Тајмса“.
„Гледамо кризу која је у пуном јеку“, рекао је Дејвид Јарнолд, председник и извршни директор Националног друштва „Аудубон“.
Стручњаци већ дуже време знају да су неке врсте птица постале осетљиве на изумирање. Али нова студија, која се темељи на широком истраживању са више од 500 врста, открива велике губитке чак и међу традиционално бројним птицама, као што су црвендаћи и врапци.
Шта убија птице?
Уобичајене врсте птица кључне су за екосистеме, сузбијање штеточина, опрашивање цвећа, ширење семена и обнављање шума. Кад ове птице нестану, њихова некадашња станишта не остају иста.
„Људи брину када нестану орлови или друге врсте познате због своје величине или симболике, али, реално, нестанак врабаца има већи утицај на околину, а због тога не бринемо“, рекла је Хилари Јанг, биолог на Универзитету Калифорнија.
Тим истраживача са универзитета, владиних агенција и непрофитних организација сарађивао је на новом истраживању које је комбиновало старе и нове методе бројања птица.
У новој студији, истраживачи су се окренули тим истраживањима да би проценили популацију 529 врста у раздобљу од 2006. до 2015. године. Те процене укључују 76 одсто свих врста птица у Сједињеним Државама и Канади, али представљају готово целокупну популацију птица. Затим су истраживачи користили записе о посматрању птица, како би проценили популацију сваке врсте од 1970. године, најраније године за коју постоје конкретни подаци.
Док су неке врсте расле, истраживачи су установили да је већина опадала — често у огромном броју.
Међу најтеже погођеним групама је врста ватроглави краљић, чији је број пао за 617 милиона, док је популација коса мања за 440 милиона.
Слично се догађа и у Европи
Доктор Розенберг је рекао да је изненађен раширеношћу пада броја птица. Европа доживљава сличан губитак птица, такође међу уобичајеним врстама, рекао је доктор Гастон са Универзитета у Ексетеру.
„Бројеви су у суштини упоредиви“, рекао је.
„Нова студија није осмишљена да би утврдила зашто птице нестају, али резултати, као и ранија истраживања, упућују на неке вероватне кривце“, рекао је он.
Научници верују како су птице „десетковане“ губитком станишта, што подразумева исушивање мочварних подручја, крчења шума и слично. Осим тога, модерна пољопривреда и њени пестициди, нарочито неоникотиноиди отежавају птицама храњење.
„Птице премале телесне тежине не могу дуго да лете, не могу мигрирати, па умиру“, истакли су научници.