Писмо које и после пет миленијума има чиме да освоји свет

„Египат и Србија међусобно не познају савремене писце јер чекамо преводе који долазе са Запада. Уместо да се препуштамо посредницима, треба да почнемо између себе да преводимо нашу савремену књижевност“, кажу за Спутњик гости Сајма књига из Египта Мухамед Салмави и Мамдух Мухамед Елдамати.
Sputnik

Египат — земља мистерија, загонетки и културе старе преко 5.000 година — почасни је гост овогодишњег, 64. по реду међународног сајма књига у Београду.

Допутовала је бројна делегација из ове земље, а два истакнута госта — Мухамед Салмави, награђивани египатски књижевник, познат широм арапског света и Мамдух Мухамед Елдамати, египтолог и некадашњи министар антиквитета, гостујући у емисији „Орбита културе“ открили су колико је значајан овај сусрет египатске и српске културе.

„Везе између Србије и Египта су веома старе и пријатељске. Постоји велики број сличности између наше две земље у различитим историјским временима. Један од таквих периода био је изузетно важан за политике наших држава: оснивањем покрета Несврстаних дошло је до удружења двају народа, Египћана и Срба. Надамо се да ће овај Сајам књига бити једна од историјских нити које ће нам даље побољшавати наше већ деценијама старе пријатељске односе“, оцењује Мухамед Салмави, један од најцењенијих савремених египатских писаца који на овогодишњем Сајму учествује на неколико конференција и културних активности.

Писмо које и после пет миленијума има чиме да освоји свет

Преводи без посредника

Салмави не крије наду да ће Сајам допринети даљем превођењу већег броја египатских и арапских дела на српски језик, а исто тако и српских на арапски.

„Постоје књижевници из Србије који су познати у Египту, исто као што су неки од египатских писаца познати овде вама у Србији. Ми знамо за Ива Андрића и његов роман ’На Дрини ћуприја‘, ви познајете Нагиба Махфуза или Јусуфа Идриса. Али, наше две земље међусобно не познају савремене писце, јер чекамо преводе који долазе са Запада. Једини начин да се овај проблем реши јесте да се више не препуштамо посредницима, него да почнемо између себе да преводимо нашу савремену књижевност и да тако наставимо даље упознавање“, објашњава Салмави.

Мамдух Мухамед Елдамати један је од водећих светских египтолога, професор је на више универзитета, а у периоду од 2014. до 2015. године био је министар за антиквитете у Влади Египта. Он на Београдском сајму књига представља монографију „Краљице Египта“, која је, осим стручним, намењена свим читаоцима који желе да се упознају са Старим Египтом и женама које су њиме владале.

Писмо које и после пет миленијума има чиме да освоји свет

„Утицај Запада који је постојао на Истоку и у арапском свету, стицајем околности је могао бити и обрнут. Историјски гледано, постоји термин ’египтоман‘ који означава особу веома заинтересовану за стару египатску цивилизацију, и управо се то може приметити код младих, у Египту али и у остатку арапског света. Све се већи број нових генерација интересује за боље упознавање, приближавање европској цивилизацији и култури, али исто тако осећа се да је арапски, источњачки утицај, јак у самој Европи“, наводи Махмуд Елдамати.

Друштво диктира теме

Салмави, који је читаву деценију био на челу египатског удружења писаца, истиче да се савремена књижевност у Египту углавном бави друштвеним и политичким питањима, а разлог томе су, према његовим речима, све револуције и протести који потресају арапски свет последњих неколико година.

„Теме које наши писци обрађују јесу оно што је у њиховом уму представљено кроз та друштвена дешавања. Данас смо ми, Египћани, срећни што смо напокон стекли своју независност и кренули својим путем у стварању књижевности који ће даље објаснити свету наша залагања и нашу срећу. Занимљиво је то да се на египатској уметничкој сцени у 21. веку појављује све већи број уметница. Једна од таквих је моја супруга Назли. Позваћу се на оно о чему се говори у књизи господина Елдаматија — Египћанке су биле и остале утицајне у египатском друштву“, поручује Салмави.

На питање да ли савремена египатска уметност успева да изађе из сенке фараона и створи неки нови поредак, препознатљив у свету, Елдамати каже да свако доба има свог уметника и своју уметност.

„Сваки уметник ствара у добу у коме живи. Данас у Египту имамо веома познатог уметника Махмуда Мухтара, чије је једно од најпознатијих дела споменик ’Уздизање Египта‘. Оно што могу рећи јесте — сваком добу његов народ. Сваком добу његов уметник. Живот нације непрестано се мења, пролази кроз разне фазе. Међутим, на појединцу је да оно што има представи свету и да то изнесе на што бољи начин“, закључује Елдамати за Спутњик.

Коментар