Само после 32 године, њихове прогнозе су се обистиниле и у Ужицу је направљена прва хидроцентрала у Европи и то по Теслиним принципима полифазних струја.
„Одлука о изградњи хидроелектране потекла је од акционара такачке фабрике којима је био потребан јефтин, а сигуран извор енергије. У спровођењу њихових намера, помогао им је угледни професор Ђорђе Станојевић, који је закључио да у овој реци има довољно водене снаге за производњу електричне енергије“, рекла је за РИНУ кустос музеја у Ужицу Загорка Милићевић.
Одлука о овом подухвату стигла је врло брзо до Обреновића који су подржали градњу, а краљ Александар поставио је камен-темељац у мају 1899. године. Ђорђе Станојевић је имао задатак да набави опрему за ову хидроелектрану, пише портал РИНА.
„Набавио је Сименсове турбине и генераторе. Опрема је из Пеште и Беча возом стигла до Крагујевца, а како Ужице у то време није имало пругу, опрема је пребачена на дрвена кола која су вукла шест пари волова. Тако је овај караван путовао месецима, а бројни Срби су милили да је у питању сеоба народа“, прича Загорка.
Кад је опрема на воловима стигла, Ере нису часиле часа и одмах су кренуле у изградњу и потрудиле се да у знак захвалности хидроелектрана буде отворена 2. августа, на рођендан краља Александра Обреновића.
„Мали број Ужичана је смео уопште да присуствује отварању, јер им није било јасно како то струја и вода могу да се споје, да жица прође кроз таван, а да кућа не експлодира. Мислили су да ће доћи до неке велике експлозије“, рекла је Загорка.
Прва струја произведена пре подне користила се за потребе ткачке фабрике, а после подне за оосветљивање града, поједних кафана, дућана и механа, а плаћала се по сијалици.
Хидроелектрана под градом радила је до 1973. године, али опрема је и данас након 120 година остала исправна и сачувана. Бројне стране делегације и амбасадори нису заобишли овај својеврстан споменик, који представља један од највећих туристичких потенцијала Ужица.