Током ноћи 21. августа 1986. године сељаци који живе у близини афричког језера Нyос, чули су необичну грмљавину.
Иако је старо само око 400 година, око вулканског језера Нyос у северозападном Камеруну, уз саму границу с Нигеријом, деценијама су кружили бројни митови о томе како у њему живе зли духови.
Оно што се догодило, доказало је како је у причама које су држале децу даље од језера било и стварног упозорења — испод мирне површине Нyоса заиста се крила велика опасност.
Страхоте које су се догодиле препричава Џозеф Нквејн, један од ретких који је преживио најнеобичнију природну катастрофу у историји.
„Нисам могао да говорим. Остао сам без свести. Нисам могао да отворим уста, јер тада сам осетио нешто страшно. Чуо сам своју кћер како необично хрче, врло ненормално. Док сам прилазио њеном кревету и ја сам се срушио и пао, желео сам нешто да кажем, али глас није могао изаћи. Моја кћер је већ била мртва“, испричао је.
Након необичне тутњаве која је наступила, у тој кобној летњој ноћи језеро се претворило у гејзир који је избацивао воду неколико стотина метара у ваздух.
Тада се изнад језера створио и велик облак који се формирао из дима који је излазио из језера. Облак је непрестано растао, све док није досегао висину од око 100 метара.
У међувремену су уплашени сељаци изашли из својих домова да би открили узрок буке, пише „Сајенс алерт“.
Тежак облак прекрио је целу долину препуну људских насеља. Људи су падали свуда около — на улици, у свом дворишту, на пољу.
Док су неки само изгубили свест, други су у боловима и покушају да ухвате ваздух умирали неколико минута.
У два села најближа језеру преживела су само 4 човека. Те кобне ноћи језеро Нyос је изненада испустило велики облак угљен-диоксида, који је угушио 1.746 људи и више од 3.500 животиња у оближњим градовима и селима.
Ово је први пут у историји да је природа изазвала гушење овако великог броја људи и животиња.
До 23. аугуста облак је нестао, а преживели су почели да се буде након несвестице која је трајала скоро 36 сати.
Оно што знамо и што не знамо
Научници су закључили како је језеро Нyос испустило огромну количину угљен-диоксид око 21 час, а будући да је ЦО2 тежи од ваздуха, убрзо је потонуо покривајући све плаштом токсичног плина дебелог 50 метара. Уобичајено, те тоне и тоне ЦО2 „обуздане“ су у језеру, али чини се да је у том тренутку нешто мистериозно прекинуло сваку баријеру.
„Вулкански плинови који потичу из земље испод језера временом се отапају и постају концентрисани у најдубљој води, а тропске температуре формирају неку врсту ’поклопца‘ топле воде изнад оне хладне. Није јасно како се разбила та баријера, а узроци би могли бити разни, од земљотреса, клизишта, вулканске ерупције, јаке кише...“, објашњава научник Дејвид Бресан.
У недостатку бољег научног објашњења, теоретичари завере поверовали су тврдњама неких локалаца како је ерупција изазвана тајним тестовима бомби које су изводиле израелска и камерунска влада.
Да би се спречило понављање овог страшног догађаја, у језеро су уграђене цеви које с дна извлаче ЦО2, а 2011. године су постављене још две додатне, јер је постојала забринутост да већ постављене не извлаче довољно угљен-диоксида из језера Нyос — најсмртоноснијег језера на свету.
Данас језеро и даље представља опасност, јер његов природни зид константно слаби. Само један земљотрес би могао да уруши некадашњи кратер вулкана, а вода би преплавила околна села, ослобађајући огромну количину смртоносног плина.