Два аутобуса расељених из Приштине, један из Ниша, други из Београда, пристигли су око 11 часова.
Нажалост, било је и оних који због тога што је велики број споменика прекривен растињем нису могли да пронађу гробна места покојника.
Катица Петровић, која сада живи у Нишу, успела је да дође до очевог и стричевог гроба и запали им свећу. Црна мермерна плоча са гроба њеног стрица лежи наличјем окренута ка земљи, а доњи део споменика и крст су поломљени, пише „Косово онлајн“.
Она је изразила негодовање због стања у којем се гробље налази, као и бојазан да је питање до када ће уопште постојати.
„Ништа ме више неће изненадити. Бојим се да ће све ово једног дана да буде избетонирано. Довиђења Срби“, прича револтирано Петровићева, док чупа коров са гроба и покушава да запали свећу.
Група расељених Срба из Грачанице већ 20 година организовано на гробље долази минибусом. И овај пут је Општина Грачаница обезбедила превоз. Иако живе надомак града у њега долазе од задушница до задушница, преноси сајт.
„Шта да ме вуче овде, кога да сретнем у граду, на улици, сви који су ми нешто значили у животу или су расељени или су овде на овом гробљу“, прича Славољуб Јовановић док пали свеће крај поломљеног крста на дедином гробу.
Каже да је споменик заједно са старом капелом порушен још за време бомбардовања 1999. године, када је један НАТО пројектил завршио баш ту, у градском гробљу.
Молитве за упокојене крај њихових гробова изговара приштински парох Саша Митровић, ком прилазе чланови породица и пријављују нова оштећења која су уочили на споменицима преминулих рођака и родбине.
„Дужност сваког грађанина је да пријави када види да је гроб оскрнављен, а наша дужност као епархије јесте да то пријавимо надлежним органима“, рекао је приштински парох.
Он је додао да су задушнице дани када се молитвено сећамо упокојених сродника и да је жалосна и тужна слика што су и за ове задушнице гробови обрасли у шибље и коров, иако је захтев за чишћење гробља претходно упућен надлежним градским властима, рекао је Митровић.