Аутор упозорава на то да поједине чланице Европске уније саме активно раде на томе да не допусте Европи да буде аутономна.
После почетка турске војне операције против Курда у Сирији Европа је претила турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану санкцијама, подсећа Жослин Кулон. Ипак, та тема је нестала с екрана европских телевизора, а Европљани су „испали из игре“ на Блиском истоку, где од пре неки дан своје карте баца Русија.
Ако су Европљанима били драгоцени Курди, због чега им нису помогли, пита се Кулон. Одговор је, према његовом мишљењу, једноставан: европске земље никада нису успеле да се сложе у вези с питањима спољне политике и одбране онако како су успеле у економској и друштвеној сфери.
Неуспех у Сирији није једини спољнополитички проблем Европске уније, сматра Кулон. Други камен спотицања јесте покушај да се изради заједничка стратегија према Украјини.
Док Париз и Берлин траже начине да обнове дијалог с Москвом и истовремено подржавају тежње новог украјинског руководства да обнови власт у Донбасу, државе Централне и Источне Европе, тврди Кулон, страхују од цене коју треба платити за тајне договоре великих држава с Москвом, у којима су склоне да виде победу Владимира Путина. Његов циљ, убеђене су те државе, јесте раскол у Европи.
Америчке уцене
Европа је у међувремену постала мета не само Русије, него и америчког председника Доналда Трампа, наводи аналитичар. Шеф Беле куће никада није крио да подржава „брегзит“ и отворено је позивао друге чланице Европске уније да следе британски пример и да изађу из „европске тамнице“.
Америка данас против Европе користи економске уцене, приморавајући европска предузећа да напусте Иран, упркос намери европских влада да послују с том земљом након иступања САД из иранског нуклеарног споразума који је склопљен 2015. године.
Поред тога, очигледно захлађење америчких власти према НАТО-у приморава Европљане да озбиљно размисле о безбедности свог континента у будућности, напомиње Кулон.
„Вашингтон може да престане да испуњава своје обавезе према Европи просто због тога што она за њега више није приоритет“, наводи стручњак. Истовремено, највећи део америчке елите више не осећа тако снажну политичку, културну и сентименталну повезаност с Европом, као њихови претходници.
Управо због тога Емануел Макрон се тако активно залаже за идеју „европске стратешке аутономије“, коју су, нажалост, прилично суздржано примиле земље Централне и Источне Европе, наводи аутор.
Према његовим речима, на првим линијама фронта је Пољска, „тројански коњ САД у Европи“, с пројектом изградње војне базе за америчке војнике под називом „Тврђава Трамп“.
Пољска, балтичке земље и Украјина, према мишљењу аутора, заборављају на свој географски положај — оне се граниче с Русијом, а не са САД.
„Мале државе неће спасити своју кожу везујући се за супердржаву која се налази на десетине хиљада километара од њих. Курди знају понешто о томе“, наглашава Кулон.
Американци ће једног дана отићи, а те земље ће бити принуђене да се суоче са својим суседом, а тада ће им бити потребна Европа, сматра аутор.
„Европа постоји“, уверава експерт и додаје да она то доказује свакодневно, посредством „меке моћи“: израдом норми и правила, субвенцијама, комерцијалним споразумима и хуманитарном помоћи. Ипак, она заборавља на „чврсту силу“, која је ограничена на неколико мировних операција у Африци.
„Потребно је да Европа одлучи да постане велика држава ако жели да свет обраћа пажњу на њу“, закључује аутор.