Спутњик је разговарао с Дворжаком о томе зашто је тако, како види узроке распада Југославије, а како данашњу ситуацију на Космету.
Ваш филм није приказиван у чешким медијима. Како ово објашњавате?
— Цензура је природна ствар. Они који држе власт у својим рукама не знају и не желе да знају нити чују непријатне ствари. У том случају конструкција њиховог идеалног света би могла да се уруши. За њих је Америка светац. Сви они који другачије мисле су шпијуни Кремља. Користе се примитивне конструкције. На том основу се базира и политика Чешке телевизије. Тамо нећете чути ниједну критику на рачун НАТО-а, који се по својим активностима може упоредити са злочиначким организацијама.
У филму се неколико пута спомињу „братство и јединство“ и Тито, али више у негативном контексту. У име „братства и јединства“ занемарени су српски проблеми на Косову, а Тито је баш ради тог „братства и јединства“ охрабривао прилив етничких Албанаца из Албаније на Косово. Како оцењујете историјску улогу Тита и комунистичког система у контексту косовског питања?
— Тито је био изванредан политичар и лидер, што се показало током Другог светског рата. Балансирао је између СССР-а и САД. Са геополитичког становишта, и једној и другој страни је био неопходан. Тито је, на пример, узимао повољне кредите и од САД, али и од СССР-а. Тим новцем је Тито спровео индустријализацију југословенског друштва. Све је функционисало до тренутка распада СССР-а и престанка Варшавског договора. После тога, Сједињеним Државама није више била потребна Југославија. ЕУ, која је била у процесу формирања и развоја, видела је у Југославији својеврсног конкурента. Југославија је почивала на сличним принципима: она је такође неговала тржишну економију, али акције су се делиле радницима и менаџерима предузећа. У ЕУ је ситуација била мало другачија — примат су имали међународни монополи.
Срби су били лепак који је држао Југославију
У вашем филму Милошевић има епизодну улогу, а у историји?
— Слободан Милошевић је у почетку желео да сачува Југославију као мултинационално и мултиетничко друштво — онако како је она створена. Због утицаја Хрвата, босанских муџахедина, њему то није пошло за руком. Схватио је да су Срби лепак који држи Југославију.
Где год били, Србе су увек нападали. У Хрватској, Босни, а на крају крајева и на Косову. Тачније, хтео он то или не, почео је да подржава Србе, иако није био националиста. Он је једино хтео да сачува Југославију. Касније су га оптуживали да је желео да створи „Велику Србију“. Али видите шта се данас дешава у Албанији. Локални политичари отворено говоре о „Великој Албанији“. Хајде што говоре, они желе „Велику Албанију“.
У филму показујете да снаге Кфора нису дозвољавале Србима да се врате својим кућама.
— Кфор се руководио паролом „Где су Срби, ту су проблеми. Нема Срба — нема проблема“. Кфор је био савезник албанске ОВК, није могао да употреби војну силу против Албанаца. Када је 2004. године организован погром над Србима, снаге Кфора помогле су им да преживе. Српска имовина није била заштићена. Албанци су пљачкали српске куће које су потом спалили, тако да они нису имали где да се врате.
Хоће ли Срби некада добити одштету?
— А ко ће је платити? Албанци?
Јесте ли слушали о идејама о могућој размени територија између Србије и Косова? То је план према коме хипотетички Србији треба да припадне север Косова где живе Срби, а Косову јужне српске општине где већину чине Албанци. Шта мислите о томе?
— Ради се о покушају да се удовољи Албанцима и сачува преостало српско становништво на Косову. Мислим да се овакве идеје неће добро завршити. Мало ко зна да косовски Срби (они који су остали) живе у енклавама и у другим местима. О томе се уопште не говори. То су људи на Шар-планини, у близини Пећи. Таквих енклава има више. Срби се ту налазе под великим притиском. Немају адвокате. Нико их не штити. Могу да остану без свега, па и без живота. Мислим да било каква трговина са ОВК није могућа — Албанци не испуњавају ни договоре које су потписали.
Србија наставља борбу за свој територијални интегритет. Ко су, по вашем мишљењу, главни савезници Београда?
— Само Русија и можда Кина. Ове земље осећају да је распад Југославије био генерална проба за њихов распад.