То је утврђено на основу поређења пописа из 1991. и 2011. године у том делу Хрватске, у коме су до 1991. године Хрвати чинили 61 до 64 одсто становништва, а Срби 31. до 35, преноси информативни портал Срба у Хрватској „П портал“.
Како се наводи, демографски трендови кретања укупног становништва Хрватске, посебно српског становништва, поражавајући су када се анализирају на нивоу регија које су традиционално у значајном броју насељавали Срби — Бенковац, Обровац, Книн, Дрниш, Сињ и Имотски.
Већ на попису обављеном 2001. године види се да се број Срба смањио за 63.024, односно 85,93 одсто, а 2011. године за 60.218, односно за 82,1 одсто, у односу на 1991. годину, а разлог за то је, наводи се у анализи, ратно стање током деведесетих година прошлог века.
„Узроке оваквог драстичног пада броја становника српске народносне припадности треба тражити, осим у егзодусу као последици рата, у селективном повратку српског становништва (враћа се углавном биолошки и радно нерепродуктивно становништво), националистичким послератним ексцесима и застрашивањима, као и државним онемогућавањем повратка (дискриминишући закони, њихово спровођење, и сл.)“, наводи се у анализи.
Истраживање је спровело Веће српске националне мањине Града Загреба, а урадили су га професори Владимир Цвјетићанин и Никола Лунић са сарадницима.