Живећемо 120 година, али — без пензија

У скорој будућности, пензија, а самим тим и пензионера, неће бити, а људи ће радити до смрти, тврди Рик Еделман, оснивач и извршни председник компаније „Еделман фајненшл сервисиз“, једне од водећих компанија за финансијско саветовање.
Sputnik

„Очекивани животни век врло ће се вероватно драстично продужити, што значи да ћемо можда живети 110 или 120 година. Неће бити одржива идеја одласка у лагодну пензију са 65 година. Наиме, ако живимо 120 година, а одемо у пензију са 65, како ћемо зарадити, односно приуштити 50 или 60 година слободног времена“, рекао је Еделман.

Међутим, оснивач и извршни председник „Еделман фајненшл сервисиза“ додаје то није тако страшно као што изгледа јер ће људи желети да раде.

Несташица младих „финансијера“

Ружа Ћирковић, новинар портала „Економске вести“, каже за Спутњик да се, у принципу, слаже са Еделманом јер „проблеми са финансирањем пензија свакако постоје“. Подсећа да јој је у једном разговору бивши гувернер Народне банке Србије рекао: „Знате ли ви да кад одете у пензију, вероватно је нећете имати, јер тако се ситуација развија“.

„У Европи већ сада постоје проблеми са финансирањем пензијског фонда. Не знам каква је ситуација у Јапану, с обзиром на то да су они једна врло стара нација. Људи све дуже живе а све је мање младог нараштаја који може те пензије да финансира“, каже Ружа Ћирковић.

Тај проблем делимично ће се решити миграцијама у Европи у коју ће доћи неки људи који ће да раде. Такви демографски проблеми мање потресају Азију, мада и она улази у ту фазу.

„Друга ствар је да људи све дуже живе и пензијски фондови све дуже морају да финансирају пензије. Рецимо, раније су људи користили пензије 15 година, а сада 30, а тај ће се проблем решити продуженим радом“, каже наша саговорница.

Европеизација Кине

Већ сада постоје идеје да се ради до 70. године, подсећа Ружа Ћирковић и додаје да то неће бити страшно јер ће у већини професија тешке послове преузети роботи. Као пример у прилог тој тези наводи случај „Збербанке“, која је укинула 2.000 радних места правника и заменила их роботима.

Људи ће радити све дуже и све краће ће користити пензију за разлику од садашњег периода, у коме се уживање у „мировни“ стално продужава, као и трајање живота. Подсећања ради, покушај продужетка радног века до 67. године живота пропао је у Хрватској, док је у Немачкој то „прошло“, док се скандинавским земља већ говори о радном веку до 70. године живота. То је перспектива Европе, али и Кине, која улази у демографску кризу због последица своје политике једног детета.

Живећемо 120 година, али — без пензија

Саговорница Спутњика сматра да продужетак радног века неће утицати на незапосленост младих, зато што послодавци преферирају млађу радну снагу јер је јефтинија. Уз то, млади ће вероватно бити ангажовани на физичким пословима које у будућности неће преузети роботи.

Србија „увози“ Кинезе и Албанце

Примера ради, у Хрватској сваке године утврђују квоту страних радника јер већ имају озбиљну несташицу радне снаге. У Русији има око десет милиона радника на привременом раду.

„Кинеске фирме које код нас раде не могу да обезбеде радну снагу, тако да је доводе из Кине. Знамо и да су на ’Београду на води‘ радили албански радници“, описује Ружа Ћирковић ситуацију у Србији.

У неким секторима већ имамо проблем, рецимо у грађевинарству, велике несташице радне снаге. Кључни проблем ће бити да се усклади радна снага која се нуди на тржишту, са оним што тржиште тражи. Већ сад постоји тај проблем и вероватно ће временом бити све већи, јер људи све мање желе да раде физичке послове.

„Црни континент“ будућности

Африка, иако најсиромашнији, континент је у успону и још увек нема демографске проблеме, а велике три земље — САД, Русија и Кина већ се боре за афричко тржиште, каже Ружа Ћирковић и подсећа да је руски председник Путин на самиту „Русија—Африка“ поручио да ће поштовати лојалну конкуренцију у борби за Африку.

„УН су недавно објавиле пројекцију демографског развоја и ту се види, рецимо, да је у нашој земљи приказан огроман пад становништва, док ће раст броја становништва бити у Африци, и тамо ће се, вероватно селити многе производње. Африка је, овог тренутка — континент будућности, а Азија улази у фазу у којој се Европа налази — демографске кризе и свега што она прати“, закључила је Ружа Ћирковић.
Коментар