На трговима се играло и певало, организоване су бесплатне екскурзије, кулинарске и уметничке радионице, уличне представе које су сликовито дочарале развој руске историје, а врата московских музеја била су широм отворена за посетиоце који су бесплатно могли да виде неке од најлепших поставки.
Овај празник посвећен је догађајима из 1612. године, када су борци народне војске, под вођством Мињина и Пожарског, ослободили Москву од пољско-литванских освајача. За многе Русе овај празник има велики значај јер је победа над Пољацима означила крај „Смутног времена“ након чега је на власт дошла династија Романов.
Већина грађана прослављала на Црвеном тргу. Ту смо срели и Јелену Шурмину, пореклом из Москве. Она сматра овај дан симболом јединства бројних народа који су занемарили међусобне разлике како би обезбедили мир и светлу будућност новим генерацијама.
„Да није било наших предака, не би било ни нас данас. Важно је да младе генерације схвате да су међусобне разлике наше богатство које треба да нас уједини“, рекла је Шурмина.
Да овај дан има дугу историју коју не треба заборавити, сматра и Нурија Нургаезова.
„Ја сам Татарка, моја другарица је Жења Јегоркина, Рускиња. Најбоље пријатељице смо годинама, то вам је јединство на делу“, рекла је уз осмех Нургаезова, удаљавајући се ка храму Василија Блаженог.
Доказ да руска омладина познаје прошлост и не заборавља жртве својих предака су и ученице Даша и Амина, које су са својим другарицама дошле у руску престоницу из Подољска, како би на Црвеном тргу обележиле Дан јединства. Оне сматрају да сам назив овог празника све говори.
На Црвеном тргу су свој слободан дан провели и ученици московских средњих школа.
Ања Вољф, ученица средње школе „Александар Лемански“ у Москви, испричала нам је због чега је овај празник за њу важан: „Овај дан је важан за све Русе, јер смо тада успели да отерамо Пољаке из Москве и сачувамо државу. Захваљујући томе што смо се ујединили и извојевали победу, ми данас живимо у Русији. Све празнике које славимо, славимо са разлогом, и сви нас они подсећају на снагу руског народа, његово јединство и могућности“.
Дан народног јединства се од 2005. године обележава уместо Дана сагласности и помирења, који се у периоду 1996―2004. године славио 7. новембра у част Октобарске револуције.
О разликама и значају ових празника, мишљења старијих генерација житеља Москве су подељена, за њих је 7. новембар био велики празник, а на Дан народног јединства још увек нису навикли. У једној ствари су сагласни ― млађим генерацијама је он неопходан.
Станислава Самојлова, пуковника у резерви, срели смо на Тргу Револуције, док је шетао са својом супругом. Он истиче да ужива у празничним данима и додаје: „У наше време смо обележавали Дан велике октобарске револуције. То је такође био празник уједињења. Живели смо у великој држави са одређеном идеологијом. Данас нам та идеологија недостаје, али се многе ствари мењају набоље. Наша држава је стала на своје ноге, постоји јединство унутар земље и зато сматрам овај празник важним за млађе генерације“.
Многи грађани Москве сматрају да нису потребни празници да би руски народ био сложан, али да је лепо што се вредности као што су јединство, слога и узајамно поштовање цене и на овај начин промовишу.