„Од тога нема ништа!“ Одговор Београда на Куртијев „универзитетски“ план за југ Србије

Курти уговара изградњу албанског универзитета на југу Србије. Београд поручује да се зна како се у Србији оснивају универзитети.
Sputnik

Лидер покрета Самоопредељење Аљбин Курти састао се ове недеље са председником општине Бујановац Шаипом Камберијем и представником Канцеларије за економски развој у овој општини Агоном Исљамијем. Једна од тема разговора била је и „потреба постојања универзитета на албанском језику у Бујановцу“.

Да ли је ово образовни или политички пројекат?

Одлучује Србија

Др Зоран Станковић, директор Координационог центра за југ Србије, за Спутњик каже да на југу већ постоји истурено одељење Економског факултета из Суботице, на коме се настава одвија на албанском језику.

„Мислим да се зна како се оснивају универзитети у Србији и ко може да их оснива. Према томе, нека се свако држи закона и нека се по њему понаша и то је суштина свега“, кратко је прокоментарисао др Станковић уз објашњење да на одељењу које постоји у Бујановцу и на коме се настава одвија на албанском, долазе, између осталих, и професори из Тетова. 

Камбери је у разговору са Куртијем изразио жељу и да се институције на Косову формирају „што је пре могуће“, како би нова влада могла да започне рад на променама за које су гласали грађани.

Празна прича

Никола Лазић, уредник портала „Бујановачке“, за Спутњик каже да је на југу Србије све исполитизовано, па у тај контекст ставља и причу о универзитету на албанском језику.

„Албански лидери са југа Србије врло добро знају да Србија неће дозволити да се овде отвори косовски универзитет. Али приближавају се избори, а овде се води велика битка око неколико странака за победу и то кокетирање са темом Косова и националним егом по мени је део предизборне кампање“, уверен је он. 

Наш саговорник не верује да ће Албанци са југа Србије добити неку већу или озбиљнију подршку са Косова, а коју они очекују због предстојећих локалних избора.

 

„Већ две године постоји захтев да се укључе у Бриселски дијалог, а касније је то преформулисано, па се тражи да се заправо расправља о њиховим проблемима. Међутим, од тада је прошло две године, а и од тога нема ништа“, истиче Николић.

Куртоазно…

По његовим речима, Албанцима са југа Србије више значи та прича да су Косово и Албанија уз њих. Важно им је оно што је у пракси. Он подсећа и да Албанци са југа нису били за Куртија, али да се сада поводе за чињеницом да ће он бити премијер Косова. 

„Иначе, на састанку Куртија и Камберија истакнута је и потреба за већим ангажовањем косовских и албанских институција за тамошње Албанце. Осим о универзитету, говорило се и о заједничком фонду Албаније и Косова за Прешевску долину, који је одобрен пре скоро шест година.“

Посебан акцент стављен је на чињеницу да се Албанке са југа Србије порађају у Врању, јер за то немају могућност ни у Бујановцу ни у Прешеву. Албански одборници су овим документом поново позвали међународну заједницу, посебно Европску унију, да у контактима с Београдом употреби све законске, политичке и дипломатске механизме, како би се „напокон зауставио процес дискриминације Албанаца“. Они су написали и статут Заједнице албанских општина као пандам Заједници српских општина тражећи да имају иста права као Срби на Косову.

Коментар