Како преносе медији, посланици у Бундестагу су тај пројекат оценили као „незаменљиви елемент у Немачкој неопходан за снабдевање енергијом“, као и да изградња тог гасовода одговара интересима Европе, али и саме Немачке.
„Било какво затезање са пуштањем у рад тог гасовода угрожава снабдевањем енергијом. Савезна влада би требало заједно са другим европским земљама да припреми мере како би онеспособиле било какве америчке санкције“, додаје се у саопштењу те немачке партије.
Позвали су и да се из немачке Банке за развој определи одређена сума средстава у случају да трошак изградње гасовода буде већи него што је предвиђено.
Изградња гасовода „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.
Данска је прошле недеље издала дозволу за полагање цеви гасовода југоисточно од Борнхолма у Балтичком мору. Раније је пројекат био договорен са Немачком, Шведском и Финском.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива, и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је то политички пројекат.