Портал наводи да ту идеју годинама заговара председник Србије Александар Вучић, који је заједно са председником Владе Северне Македоније Зораном Заевим и премијером Албаније Едијем Рамом, у октобру ове године у Новом Саду потписао иницијативу о успостављању те зоне, када су позване и друге земље у окружењу да им се придруже.
Наиме, поред Црне Горе која је јасно поручила како није заинтересована, Албанија је своје учешће условила учешћем Косова, за које тражи да буде део регионалне сарадње, а због којег је Централноевропски уговор о слободној трговини (ЦЕФТА) и изгубио на значају, пише портал.
Портал наводи да су Црногорци свој званични став предочили институцијама Босне и Херцеговине, тачније амбасади БиХ у тој земљи, која је о томе обавестила Министарство спољних послова БиХ.
Црна Гора у документу наводи како је задовољна садашњим нивоом регионалне сарадње, који државама региона омогућава напредак у европским интеграцијама, те како ту „иницијативу треба посматрати са дозом опреза, јер не нуди конкретан допринос унапређењу регионалних односа“.
„Иницијатива за последицу може имати фрагментацију унутар самог Западног Балкана, а њена потенцијална злоупотреба се може искористити у циљу остваривања дневнополитичких циљева у појединим државама региона и удаљавања тих држава од њиховог европског колосека“, оцениле су власти Црне Горе у званичном документу прослеђеном БиХ, у који је портал „Kапитал“ имао увид.
Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, који је највећи заговорник идеје да се Босна и Херцеговина придружи Вучићевој иницијативи, открива за „Kапитал“ како је покушао да спаси ствар и амбасадора Црне Горе у БиХ убеди да пренесе суштину иницијативе.
„Оно што је он чуо од мене је за њега било врло прихватљиво, а то је да се практично ради на реформи ЦЕФТА споразума“, каже Шаровић, који је става да би иницијатива о „малом Шенгену“ успела само ако би све земље биле део коначног споразума.
Шаровић оцењује како је ЦЕФТА у последње време показала бројне недостатке, посебно у споровима због бројних баријера које се из дана у дан гомилају.
Време је показало, сматра он, да је тај документ потребно реформисати и надоградити, водећи се искуствима из претходног периода.
Шаровић очекује како би се највећи напредак у новом споразуму могао очекивати на самој граници, која је до сада била једна од кључних баријера.
„Предлаже се да промет на граници тече без заустављања, а то би могао да обезбеди електронски потпис. На пример, роба која крене из Бањалуке се не зауставља до Скопља и њено прво административно третирање се врши на крајњем одредишту, а не на граници. У овој фази иницијативе намера је да се прошири круг области слободне трговине. До сада смо били усмерени на трговину робама, а сада се предлаже да се третирају и услуге као незаобилазан део трговине, те тржиште радне снаге и кретање људи“, закључио је министар.
Иако је идеја о заједничком економском простору тек у повојима, јасно је да ће бити веома тешко реализовати је у пуном обиму, пише портал и додаје да Црна Гора има веома неповољну спољнотрговинску размену са суседним земљама, па је јасно зашто јој није у интересу додатно отварање граница кроз „мали Шенген“. Примера ради, Босна и Херцеговина је Црној Гори до краја септембра ове године извезла робу вредну 335,54 милиона конвертибилних марака, док је црногорски извоз у БиХ износио око 26 милиона евра.
Србија је 2018. године у Црну Гору извезла производе у вредности од 490 милиона конвертибилних марака, док је увоз са друге стране био десетоструко мањи.