Пентагон је у томе видео „асиметрију у борбеним могућностима“ Москве и Вашингтона, коју је приписао чињеници да Русија развија технологије за хиперсонично оружје, какво нема ниједна друга држава.
Портпарол Пентагона Роберт Карвер је рекао да тај заостатак Сједињене Државе морају да реше. Он је навео да су САД деценијама предњачиле у тестирању хиперсоничних технологија и да нису имале намеру да их користе као оружје, „све док они који теже да постану амерички противници“ нису одлучили да те технологије претворе у оружје. Карвер сматра да хиперсонично оружје треба да буде приоритет Америке, што ће, како је оценио, омогућити Вашингтону да одржи доминацију на свим ратиштима.
Аналитичари сматрају да је Русија развила хиперсонично оружје у одбрамбене сврхе, како би се супротставила америчким системима противракетне одбране који су распоређени на територији САД и Европе.
„Стање ствари, односно ситуација у наменској индустрији сваке државе је војна тајна, коју чувају специјалне службе, измишљајући разноразне фејкове и пласирају дезинформације како би се спречило цурење тих тајни. И зато када чујемо Вашингтон да говори: ’Све је изгубљено, заостали смо за Русијом‘, треба да будемо пажљиви и да се запитамо — шта се крије иза таквих изјава“, каже за Спутњик руски војни експерт Александар Жилин.
Признање Пентагона да заостаје за Русијом по питању хиперсоничног оружја, Жилин доводи у везу са намером америчког Министарства одбране да добије додатно финансирање.
„Када дође време, Пентагон ће покушати да убеди политичке власти да је потребно више издвајања. А питање је где ће више, када САД имају војни буџет већи од војних буџета свих земаља заједно. Наравно, када је реч о толиком новцу, ми можемо да чујемо свакакве приче, а све у циљу да добију што више пара. У сваком случају, ми морамо ићи планираним путем и развијати свој војни потенцијал, без освртања на наше заклете партнере“, каже Жилин.
Ово није први пут да се у САД нагласи да на том пољу заостају за Русијом. Председник САД Доналд Трамп лично се у мају обратио Конгресу са молбом да издвоји средства за развој хиперсоничног оружја. Он је тада рекао да Америка развија такве врсте хиперсоничног оружја какве нико никада није видео и какве се не могу замислити.
Руски војни експерти наводе да је у Пентагону било одлучено да се пројекти различитих родова војске који су у вези са хиперсоничним оружјем обједине у један програм, који би до 2021. године требало да представи свету прво америчко хиперсонично оружје, брзине од најмање шест маха. Такво оружје захтева озбиљна финансијска улагања, а у вези са тим и настају спорови.
Улога избора у САД
„Подсетићу да у Америци предстоје председнички избори и упоредо са тим биће биран нови састав Конгреса, Представничке палате и Сената, па је то обраћање, по мом мишљењу, усмерено на обичне Американце и на формирање јавног мнења о томе да је потребно повећавати војне расходе на наоружање генерално, а посебно на хиперсонично оружје. Подсетићу да се два пројекта већ реализују — 2018. године су почели у тој сфери да реаизују пројекат стварања хиперсоничне ракете класе ваздух-земља и хиперсоничног пројектила далеког домета, вредности 1,5 милијарде долара. То су велике суме. Али, ту је важан још један моменат — Американци су, на крају, признали оно што је очигледно — да у тој сфери заостају“, рекао је руски политиколог Игор Коваљов.
Председник Русије Владимир Путин недавно је изјавио да се у свету још дуго неће појавити оружје аналогно најсавременијим руским примерцима наоружања, а да ће до тренутка када се код водећих армија света појави хиперсонично оружје Русија већ имати нешто новије. Ипак, Путин је недавно Трампу понудио решење за америчке проблеме. Он је понудио Трампу могућност да набави најновије врсте оружја од Русије, укључујући и хиперсонично, па да на тај начин „изједначе све“.
Чињеница је да је Москва два, три корака испред осталих по савременом наоружању, упркос томе што се Русија налази тек на седмом месту по војним расходима.
Експерти оцењују да су САД распршиле своје могућности током еуфорије деведесетих година, када су трошиле новац, али не на модернизацију висококвалитетног оружја, већ на стварање мреже војних база широм света и на вођење ратова у Авганистану и Ираку. За то време оне су „делом заостале“, упркос огромном војном буџету, који износи више од 700 милијарди долара.