Може се рећи да је Босна и Херцеговина (БиХ) у стању „мождане смрти“, да Европа „откуцава као бомба“ на граници Хрватске, а да је БиХ пред понором. На овај начин обрћући речи француског председника Емануела Макрона, стручњак за безбедност и исламски тероризам Џевад Галијашевић описује тренутно стање у БиХ што се тиче миграната.
Упозорење да се обнавља балканска мигрантска рута изнео је и немачки „Велт“, само неколико дана пошто је Макрон упозорио да је БиХ „паклена машина“, наводећи као главни разлог повратак џихадиста.
Џамијска рута
Такозвана балканска мигрантска рута која почиње у Турској, преко Грчке, Албаније, Косова, Србије, према речима нашег саговорника — завршава се у Босни. Даљи пут према европским државама, то јест маршрута којом се из Бихаћа мигранти пребацују у Трст, па одатле ка Француској и Немачкој, по Галијашевићевом мишљењу — готово је немогућа.
Мали је број, тврди он, оних који успеју у тој намери том трасом, јер је општепознато да Хрватска и Словенија, да не говоримо о другим државама ЕУ, своје границе чврсто држе по контролом.
„Некада смо ту руту звали ’џамијска рута‘, с обзиром на то да су се мигранти кретали по траси где постоји доста муслимана“, каже наш саговорник, и додаје да се, према његовој процени, у Бих тренутно налази близу 20.000 такозваних миграната.
„Дакле, не оних који су отишли или прошли… То би значило да је, ако би и њих рачунали, до јуна у БиХ било минимум 34 хиљаде таквих лица. То нису мигранти. Мигрант легално улази преко границе и мења место боравка само ради поправке услова живота. У том случају, такво лице очекује и помоћ властите државе. Овде је реч о илегалним уласцима и потпуном одсуству било каквог контаката тих лица са њиховим матичним државама“, истиче наш саговорник.
Долазе да остану у БиХ
Галијашевић оцењује да се у БиХ чак осећа и нека „завера ћутања“ која долази из Сарајева. Он тврди да БиХ ни не покушава да се обавести о појединим лицима код њихових матичних држава, то јест о биографијама са којима су ти људи кренули из своје државе.
„Оно што ми видимо јесте да је реч о младим људима који су агресивни, да се крећу и понашају као војници и да имају неколико мобилних телефона и платних картица, али да немају уредна лична документа. Дакле, пођу од Турске, а застану у Бихаћу или Тузли, а прошли су поред Бугарске и Румуније, које су у ЕУ и имају флексибилнији режим преласка границе. То би им било једноставније него прећи из БиХ у Хрватску, па одатле ући у земље ЕУ“, констатује наш саговорник.
Босна је, према његовим речима, циљ коме тежи ова популација. Они који, долазе желе и да остану ту.
„Бојим се да су циљеви много опаснији него што их ми можемо замислити. Мене то подсећа на деведесете и када је Бил Клинтон замрзнуо све конфликте на Блиском истоку и повукао војску и отворио фронтове на Балкану“, каже он.
Сарајево ћути
Галијашевић тврди да уз повратнике са сиријског ратишта и већ испоручене специјалце из Гвантанама, које је БиХ примила да их ресоцијализује, и уз чињеницу да нема пуне контроле улазака лица у БиХ — ствари „не могу бити добре“.
„Чињеница је да у земљу улазе лица која нису мигранти, већ им тако тепамо, а када се на то дода да још више од 260 наших људи треба да се врати у државу са ратишта, где су заробљени, онда се види који проблем постоји у БиХ“, истиче он.
Галијашевић сматра да власти БиХ нису говориле истину кад је реч о овом проблему и кад су уверавале да је само 150 људи из БиХ тамо, од тога 100 жена.
Наш саговорник тврди да је крајњи циљ свих миграната управо БиХ, а не толико државе ЕУ.
Иначе, лист „Велт“ пренео је процену да 12.000 миграната тренутно живи у региону Балкана, а око 7.000 само у Босни и Херцеговини. Наводи да је од почетка године кроз БиХ прошло више од 25.000 миграната, од чега је њих 18.000 прешло у друге европске земље.
Према интерном извештају Европске комисије, на који се „Велт“ позива, доласци миграната у Грчку настављају да се повећавају. Ове године их има 37 одсто више него у односу на претходну, када их је било 57.182. Тренутно у камповима на острвима има 35.630 миграната више него 2016. године.