Мали или балкански Шенген, који су лидери Србије, Северне Македоније и Албаније оформили, иницијатива је која подразумева више конкретних мера, а које ће унутар простора три земље региона обезбедити пуну слободу кретања робе, људи, услуга и капитала, што је једна од темељних вредности Европске уније.
Ово није једина регионална иницијатива на Балкану, али је вероватно најконкретнија са добрим изгледима да се са праксе пренесе и на терен.
Балкански заокрет
Колико заправо регионалних иницијатива има на Балкану, какав је њихов ефекат и која је улога? Да ли су они замена за оно што је ЕУ у целини?
Др Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику, каже да од окончања рата у Босни и Херцеговини па на овамо имамо основаних око 60 регионалних иницијатива разног карактера, које се у неким сегментима и преклапају.
„Све оне су на неки начин основане са циљем да би се односи у постконфликтном региону стабилизовали. Можемо рећи да је 2008. године трансформацијом Пакта за стабилност у југоисточној Европи у Савез за регионалну сарадњу направљен значајан заокрет, тако да сада ова организација представља неку врсту кровне организације, која заједно са Процесом сарадње у југоисточној Европи представља, да кажем, водећи форум за регионалну сарадњу“, објашњава наш саговорник.
По Ђукановићевом мишљењу, циљ свих ових организација је да се на неки начин смире напетости које постоје у региону, то јест да се створи повољнији амбијент где ће на мултилатералном плану државе међусобно сарађивати.
Показна вежба
„До сада те организације нису биле замена за пуноправно чланство у ЕУ. Оне сада на неки начин представљају предворје за улазак у ЕУ. Дакле, у овом се сегменту државе Западног Балкана на одређени начин вежбају за будуће пуноправно чланство у ЕУ“ истиче др Ђукановић.
Наш саговорник верује да у овом моменту ЕУ има своје и то веома тешке проблеме и да зато проширење није на неком значајном месту. Уједно др Ђукановић верује да оставити Балкан мимо тог контекста може да створи безбедносни вакуум и проблем, који би ЕУ додатно оптеретио.
Регионална сарадња, пише на сајту Спољних послова Републике Србије представља један од спољнополитичких приоритета наше државе, због чега Србија придаје посебан значај развоју сарадње са земљама региона, као основи за одржање и повећање стабилности и промовисање свеукупне добросуседске сарадње. Сталан напредак и продубљивање регионалне сарадње, посебно кроз регионалне иницијативе, доприноси и интеграцији овог дела Европе у Европску унију.
Редослед потеза
Регионална сарадња унапређује билатералне односе између држава-чланица, убрзава европске интеграционе процесе у региону ЈИЕ и ствара услове за економски напредак и побољшање животног стандарда становништва, наводи се на сајту на коме је набројано 14 регионалних организација чији смо чланови:
Процес сарадње у југоисточној Европи (СЕЕЦП), Централноевропска иницијатива (ЦЕИ), Јадранско-јонска иницијатива (АИИ), Међународна комисија за слив реке Саве (ИСРБЦ), Регионална иницијатива за миграције, азил и расељена лица (МАРРИ), Централноевропска зона слободне трговине (ЦЕФТА), Регионални савет за сарадњу (РЦЦ) , Брдо-Бриони процес, Стратегија Европске уније за Дунавски регион (ЕУСДР), Стратегија Европске уније за Јадранско-јонски регион (ЕУСАИР), Берлински процес, Вишеградска група (В4), Центар за спровођење закона у ЈИЕ (СЕЛЕЦ), Регионална канцеларија за сарадњу младих.