Шпанија после избора — да ли ће из дубоке поделе корист извући сепаратисти на челу са социјалистом

Минули избори показали су да је Шпанија и даље у дубокој политичкој кризи, која није само резултат недовољне умешности шпанских политичара, већ чињенице да је то друштво дубоко подељено, каже Рајко Петровић са Института за европске студије.
Sputnik

Неизвесност у Шпанији се наставља, судећи према резултатима ванредних парламентарних избора који су у недељу одржани у тој земљи, јер ни леви ни десни блок немају довољан број посланика у Представничком дому да формирају владу.

Наиме, Социјалистичка радничка партија Педра Санчеза освојила је 120 од 350 места у Доњем дому парламента, док су на другом и трећем месту Народна странка и десничарска партија Вокс, са 88, односно 52 посланичка места. Странка левице Подемос освојила је 35 места, а Републиканској левици Каталоније припало је 13 места у парламенту.

Шпанија после избора — да ли ће из дубоке поделе корист извући сепаратисти на челу са социјалистом

Према речима Рајка Петровића, резултати избора помало су изненађујући.

„Највише гласова освојила је странка премијера Санчеза, а Народна партија такође је остварила значај пораст, са 20,8 одсто гласова. Највеће изненађење у позитивном смислу је крајње десна партија Вокс, која је дуплирала број својих посланика у Представничком дому и има 15 одсто освојених гласова, док је највећи губитник ових избора партија ’Грађани‘ Алберта Ривере, која је освојила свега 6,7 одсто гласова и тако изгубила чак 47 посланичких места у односу на прошле изборе“, објашњава Петровић.

Ко ће формирати владу

Када је реч о могућим сценаријима формирања коалиционе владе, наш саговорник верује да је најмање реалан онај по коме би се ишло на нове изборе, с обзиром на то да су ово били други избори ове године и четврти у последње четири године.

„Мислим да је највероватнији сценарио да ће Социјалистичка радничка партија договорити владу са Подемосом и сепаратистичким партијама из Каталоније и Баскије. Мислим да могу да формирају владу јер би заједно имали више од 176 посланика. Други сценарио је формирање владе између социјалиста и Подемоса, а да се на њихову страну приволе и ’Грађани‘, и евентуално им се додају још неке партије из Каталоније и Баскије које нису толико екстремно оријентисане ка сепаратизму као неке друге. Трећа опција о којој шпанска штампа увелико пише је та ’широка коалиција‘, која би се десила први пут у историји Шпаније — да владу формирају социјалисти, Народна партија и евентуално ’Грађани‘. Међутим, мислим да је то најмање реалан сценарио“, напомиње Петровић.

Ову тезу нашег саговорника потврђује и чињеница да је Социјалистичка радничка партија саопштила у понедељак да неће формирати велику коалицију са главном опозиционом Народном странком.

Да ли ће бити уступака за каталонске партије

На питање у којој мери лидер социјалиста Педро Санчез може да рачуна на подршку каталонских партија ако имамо у виду протесте који су уследили након изрицања пресуда каталонским лидерима, Рајко Петровић каже да странке из Каталоније, пре свега, и саме морају да прате трендове у Шпанији и чињеницу да је десница у порасту.

„Њима би свакако била исплативија влада у којој би били они са Социјалистичком радничком партијом и Подемосом, као један левичарски блок, него нека велика коалиција између социјалиста и Народне партије, где би њихова позиција била далеко неповољнија уколико би Народна партија била један од вршилаца власти. Иако би апетити каталонских партија порасли, мислим да Педро Санчез не би могао да пристане на било какво одржавање поновног референдум у Каталонији нити на евентуалну федерализацију Шпаније, односно на неки нови, унутартериторијални аранжман“, оцењује Петровић.

Према његовим речима, Санчез такође не би смео ни да оде толико далеко да се меша у судску грану власти и тражи преиначавање пресуда побуњеницима из Каталоније.

„Вероватно је могуће очекивати да би они у том аранжману са Санчезовом партијом добили неко министарско место и евентуално би могли да траже неке уставне реформе које би Каталонији дале већа економска овлашћења. Међутим, верујем да ће нова влада, без обзира на то ко ће је на крају формирати, такође бити нестабилна. Наиме, ако то буде опција за коју сматрам да је најреалнија — социјалисти, Подемос и сепаратистичке партије, она може проћи исто као што је прошла влада која је пала почетком ове године, када сепаратистичке партије нису хтеле да дају подршку новом буџету“, закључује Петровић за Спутњик.

Минуле изборе пратиле су и оставке. Наиме, након неуспеха који је доживела странка „Грађани“, лидер те партије Алберт Ривера поднео је оставку рекавши да „неуспех припада лидерима“ и додао да оставку подноси и на место заменика у Конгресу.

Коментар