Усвојено је 20 закључака који се тичу иницијативе за укидање Канцеларије високог представника, укидање бонских овлашћења, покретање реформе правосудних институција на нивоу БиХ, затим очување дејтонске структуре и широке аутономије ентитета до самоопредељења, као и сарадње са НАТО-ом, али не и чланства БиХ у тој Алијанси.
НСРС је задужила Владу РС да покрене преговоре са Владом ФБиХ у циљу ургентног усаглашавања Закона о Уставном суду БиХ, којим ће бити регулисан његов састав и функционисање у складу са темељним принципима Устава БиХ и отклоњене све препреке за даљи напредак државне заједнице према Европској унији и да у наредном периоду припреми Закон о рехабилитацији свих незаконито смењених лица из Републике Српске који су смењени одлукама високих представника.
Народна скупштина РС ће, наводи се, наставити да делује у складу са основним уставним начелом, према којем је Босна и Херцеговина настала Дејтонским споразумом и према којем је састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ.
„Ставови и активности који нису у складу са овим основним уставним начелом, доводе до нарушавања уставно-правног устројства Босне и Херцеговине, Републике Српске и Федерације БиХ, те угрожавају мир и стабилност“, наводи се у закључцима.
Народна скупштина РС не прихвата активности које воде неуставној унитаризацији БиХ, те захтева од свих носилаца власти, у РС и у заједничким институцијама државне заједнице БиХ, да све своје активности усмере на поврат уставних надлежности ентитета.
За НСРС је неприхватљив и непродуктиван даљи останак и понашање високог представника у БиХ, чије изјаве чешће доприносе неспоразумима, него споразумима у БиХ.
Додаје се да су бонска овлашћења високог представника као потпуно неуставна, незаконита и нелегитимна.
Наводи се и да је неприхватљиво даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ, јер ниједна земља у свету нема у свом Уставном суду места резервисана за стране судије, што само доказује да БиХ није суверена земља.
Скупштина је задужила Владу РС и друге надлежне институције да покрену реформу институција правосуђа на нивоу БиХ — Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и система Високог судског и тужилашког већа које је високи представник наметнуо незаконитим одлукама, супротно Уставу. Истиче се да Закон о Суду БиХ мора да спречи проширену надлежност суда у односу на кривичне законе ентитета, те да омогући формирање независног Апелационог суда чија ће надлежност бити ограничена на предмете Суда БиХ.
Реформе су, наводи се, нужне и да би се обезбедило да Тужилаштво БиХ буде независно, одговорно и ослобођено доминације једне политичке странке или конститутивног народа или утицаја међународне заједнице. Закључено је да ентитетске институције треба да имају овлашћења у погледу именовања и надзора над ентитетским судијама и тужиоцима, а надлежност у погледу судија и тужилаца на нивоу БиХ треба да буде равномерно распоређена између ентитетских институција.
У случају негирања права народа на самоопредељење које је прокламовано Повељом Уједињених нација и даље подршке активностима које воде разградњи Дејтонског споразума, Република Српска задржава право да коначно одлучи о свом будућем статусу.
Наводи се да ће Народна скупштина реаговати у погледу одређивања будућег статуса РС у случају било каквих настојања противуставне територијалне реорганизације БиХ и било каквих активности на урушавању територијалне организације Града Источно Сарајево.
НСРС ће, додаје се, реаговати на све противправне и противуставне акте и активности домаћих и страних фактора усмерене на урушавање и измену Дејтонског споразума.
Подсећа се да је БиХ настала сагласношћу Републике Српске и Федерације БиХ и да само сагласношћу оба ентитета може и постојати, због тога је било каква тежња за изменом сложене дејтонске структуре апсолутно недопустива и може довести до нежељених последица.
Народна скупштина као носиоце суверенитета прихвата само ентитете и конститутивне народе у БиХ, те било какво наметање суверенитета изван тога има неуставан и антидејтонски карактер.
Босна и Херцеговина посједује ограничени и изведени суверенитет који се огледа у деловању према трећим државама. Унутрашњи суверенитет припада Републици Српској и Федерацији БиХ.
Влада је задужена да анализира ефекте неуставних преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ.
Посебно, Влада је задужена да изврши припреме како би се омогућило евентуално издвајање из ПДВ система БиХ и отварање посебног рачуна за ПДВ Републике Српске.
Најзад, Народна скупштина Републике Српске ће наставити да делује у складу са Резолуцијом о заштити уставног поретка и војној неутралности којом се Српска обавезала на војну неутралност.
„Народна скупштина Републике Српске подржава сарадњу са НАТО-ом и њеним кључним чланицама на питањима безбедности, али се противи чланству БиХ у НАТО, најпре због тога што неприхватљивим сматра формирање НАТО границе према Републици Србији“, наводи се у закључцима.