О могућим намерама САД да изађу из овог споразума, тренутно се само спекулише. Део експерата сматра да ће Американци остати доследни свом политичком курсу и да ће изаћи из овог Споразума, као и из свих претходних. Москва је ипак уверена да САД неће предузети овај корак, а са тиме је сагласан и генерални секретар ОЕБС-а Томас Гремингер.
Он истиче да тренутно не постоји ниједна званична информација о изласку САД из Споразума о слободном небу и да верује да ће се Вашингтон и даље придржавати овог важног инструмента за контролу наоружања.
Почетком октобра ове године постало је јасно да Бела кућа разматра могућност повлачења из Споразума о отвореном небу, након што је Елиот Енгел, шеф Комитета за спољну политику Представничког дома, упутио писмо новом саветнику америчког председника за националну безбедност Роберту О‘ Брајену, у којем осуђује овакве намере САД.
Руски експерти истичу да овај Споразум представља важан стуб узајамног поверења, а заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков истиче да, уколико би се САД повукле из њега, контрамере Москве не би биле реципрочне, јер је Споразум превише важан за све земље-потписнице.
Из војне и стратешке перспективе, повлачење Русије из Споразума о отвореном небу било би логичан потез. Војни експерт Димитриј Дрозденко објашњава да главна вредност овог Споразума није у извиђању и прикупљању података, јер, ако узмемо у обзир модерне технологије, може се рећи да је он, у одређеном смислу, застарео, али и додаје:
„Ако САД ипак изађу из Споразума о отвореном небу, могуће су две опције. Прва — да Русија такође изађе из Споразума. У том случају развиће се спирала неповерења управо на европском континенту. Вероватно ће то покренути талас хистерије — да се ’Руси спремају да нападну‘“.
„У таквој ситуацији, у Пољској и у балтичким земљама, које према овом Споразуму имају могућност да прелећу нашу територији и врше извиђање, ове околности ће извршити додатан притисак“, каже Дрозденко.
Споразум као фактор поверења
Он истиче да, гледано из војне перспективе, ако САД изађу из Споразума о отвореном небу, то треба да учини и Русија, али да је за њу, са политичке тачке гледишта, да би се смањила напетост, боље да се не повуче из Споразума, и то је друга опција.
Као разлог због ког је та варијанта боља, Дрозденко истиче да би Русија у том случају била у могућности да види шта се дешава са америчким и НАТО снагама у Европи.
„Друго, и најважније — на тај начин ће европске државе, пре свега Француска и Немачка, моћи да се увере да Русија не размешта своје оружане снаге. Овај Споразум је фактор смиривања ситуације, поверења, јавности и транспарентности“, рекао је Дрозденко.
Експерти истичу да је за Русију, која води неколонијалну и одбрамбену политику, важно да зна положаје снага потенцијалних противника, али да оваквом политиком Москва брине не само о својим интересима, већ и о стабилности и безбедности европског континента.
Новинар и војни експерт Виктор Литовкин сматра да се Американци, када је реч о споразумима о контроли наоружања, не руководе интересима безбедности Европе, већ искључиво својим интересима. Он додаје да САД такође и НАТО посматрају као ефикасан инструмент притисака на Европу, јер су готово све европске државе, уз неколико изузетака, чланице овог војног блока, који се, дефакто, налази под америчком контролом.
САД су, напомињу експерти, од европских земаља у којима су размештани системи противракетне одбране, који лако могу бити трансформисани у офанзивне системе, направиле легитимне мете и самим тим почеле да руше темељ стабилности.
Изласком из још једног споразума, који је део безбедносне архитектуре, САД могу у потпуности да дестабилизују европски континент. У том случају, само одговорна и разумна политика Москве може смањити негативне ефекте, оцењују стручњаци.