Народна скупштина Републике Српске усвојила је на посебној седници Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и њеном утицају на положај и права Републике Српске. Усвојено је 20 закључака које је предложила владајућа већина, а међу њима је и тачка по којој Народна скупштина Републике Српске одбацује „бонска овлашћења“ високог представника као потпуно неуставна, незаконита и нелегитимна.
Апел за правду
Аналитичари из Бањалуке доктор Стевица Деђански и Анђелко Козомора сагласни су да је ово можда једна од најјачих порука које је до сада РС послала и Сарајеву и свету — да је очигледно да више неће трпети никакво понижење.
Обојица саговорника верују да је одлука да се „бонска овлашћења“ више не признају у РС заправо позив међународној заједници да обрати пажњу на оно што се дешава у БиХ и РС.
Деђански каже да је међународна заједница адреса на коју је овај акт упућен.
„Оно што се у тих 20 тачака говори јесте да је РС самосвојна држава, која прихвата да је у оквирима БиХ, али само ако се њена права не угрожавају. Битна тачка је она у којој се каже да ће Народна скупштина РС наставити да делује у складу са Резолуцијом о заштити уставног поретка и војне неутралности“, каже доктор Деђански.
По његовом мишљењу, а са њим се слаже и наш други саговорник Анђелко Козомара, овај акт би имао пуну снагу да је и опозиција стала уз власт, јер се овде, како напомињу, не ради о Милораду Додику, већ о очувању Републике Српске.
„Ови закључци имали би много већу тежину и били би претећи за Бошњаке и међународну заједницу, да је и опозиција била уз владајуће странке. Овако, увек ће неко из ладице вадити податке и рећи — е, па нису сви били за ово“, закључује Козомара.
Покушај разградње Дејтона
„По мени, важан домет ових закључака је то што ће бити послати на више од сто адреса, од амбасадора, преко председника држава, до УН, ОЕБС-а и тако даље. Сигуран сам да ће се међу њима наћи неко ко ће рећи — дајте људи, па није у реду да се Србима овако нешто ради 25 година“, уверен је Козомара.
У тачкама закључка пише и да Народна скупштина Републике Српске захтева од страна потписница и сведока Дејтонског споразума, као и од свих представника међународне заједнице, да реагују на доношење аката који позивају на разградњу Дејтонског споразума, као и на сваку активност која је супротна његовим одредбама и принципима, те да омогуће покретање неопходних процедура којима ће се БиХ, Република Српска и Федерација БиХ вратити у предвиђене оквире овог међународног споразума.
Могућа промена Устава
Даље се наводи да ће, у случају изостанка реакције страна потписница, сведока Дејтонског споразума и представника међународне заједнице на покушаје разградње Дејтонског споразума, Народна скупштина Републике Српске приступити доношењу новог Устава Републике Српске, о којем ће се изјаснити и грађани на референдуму.
Нови Устав Републике Српске ће се заснивати на изворним принципима Дејтонског споразума и омогућиће Републици Српској повратак одузетих надлежности и функционисање у складу са Дејтонским споразумом.
Ни један ни други саговорник, међутим, не мисле да је ово увод у некакво осамостаљење РС од БиХ, већ тврде да РС само жели да добије своја овлашћења гарантована Дејтоном — назад.