Пројекат је требао да буде усвојен прошле седмице, међутим, то се није десило, јер је гласање одржано у два часа после поноћи и Парламент није имао кворум. Фракција „Алтернатива за Немачку“ захтевала је да се одржи поименично гласање. Међутим, данас је фракција одустала од захтева, тако да су посланици гласали устајући са својих места, и на тај начин су изразили свој став.
Сагласно изменама Гасне директиве ЕУ, које су ступиле на снагу у мају, сва правила која важе за копнене гасоводе, односи се и на нове морске, па компанија која производи гас не може да истовремено буде и власник цевовода којим се он испоручује.
После таквог развоја догађаја, компанија „Северни ток 2“, регистрована у Швајцарској, ништа није хтела да препусти случају. Убрзано је кренула да завршава немачки део гасовода и, према изјави представника те компаније Себастијана Саса, тај део гасовода је завршен три дана пре него што је формално измењена гасна директива ступила на снагу.
Рачунајући на правну логику према којој нова правила неће моћи да се примењују на већ постављен гасовод по дну Балтичког мора, његови највећи заговорници Немци очигледно су превеслали и Вашингтон и Брисел.
У међувремену, компанија „Северни ток 2“ је дала рок Европској комисији да се изјасни о томе да ли ће гасовод бити ослобођен намета које прописују на брзину усвојене измене Гасне директиве, а које се односе на снабдеваче гасом из „трећих земаља“.
Изградња гасовода „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод би требао да буде изграђен поред „Северног тока“.
Данска је прошле недеље издала дозволу за полагање цеви гасовода југоисточно од Борнхолма у Балтичком мору. Раније је пројекат био договорен са Немачком, Шведском и Финском.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива, и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је то политички пројекат.