Иако у склопу те базе нису изграђене писте за узлетање и слетање војних авиона, она омогућава Москви да прати сва војна кретања у Балтичком мору, што је од пресудне важности за Русију како би осигурала безбедност свог другог највећег града — Санкт Петербурга.
Амерички лист „Волстрит џурнал“ оцењује да размештањем нове војне базе на Гогланду Русија покушава да изврши војни и психолошки притисак на околне земље, како би стала на пут најгорем сценарију по Москву, а то је да да Финска и Шведска уђу у НАТО.
Поред тога, та база омогућава Русији и одређени политички утицај на бивше совјетске републике — Естонију, Литванију и Летонију, које су већ чланице НАТО-а, будући да присуство руске војске на том острву представља константну бригу од потенцијалног напада.
Алексеј Анпилогов, руски публициста и директор Фонда за историјска истраживања „Основаније“, за Спутњик каже да размештање те базе треба посматрати пре свега у контексту одговора на једностране потезе НАТО-а по питању приближавање снага руским границама.
Свака акција изискује реакцију
„Као што налаже и Њутнов закон — на сваку акцију уследиће реакција. Ако би се сагледавали искључиво појединачни случајеви, тада би појединци и могли да окриве Русију да се понаша агресивно, али увек је потребно сагледавати целокупну слику, а тада се испоставља да се Русија константно понаша одбрамбено“, констатује.
Анпилогов истиче и да је Гогланд руска суверена територија, самим тим не постоји ниједан разлог зашто би се ико бунио што Москва на том острву размешта своју базу. Такође је оценио и да је ово логичан корак будући да је Русија још 2015. године иступила из Споразума о обичним оружаним снагама у Европи, који ју је ограничавао да размешта војне базе у близини територија других земаља.
Треба подсетити да је Русија први пут саопштила да ће иступити из тог споразума још 2007. године, много пре свих оптужби да је Москва против било кога покренула једнострана агресивна дејства.
То је било и много пре него што је избила криза на југоистоку Украјине, а годину дана пре него што су избиле кризе у Абхазији и Јужној Осетији. Дакле, реч је одговору Русије на једностране одлуке НАТО-а, који се такође обавезао да исто тако неће размештати своје снаге у близини руских граница. Међутим, сада је свима јасно да је све то уништено, тврди Анпилогов.
Стратешки значај Гогланда
Што се тиче стратешког положаја тог острва, Анпилогов каже да је оно, иако релативно истурено, изузетно битно за заштиту кључних градова Русије — Санкт Петербурга, који је удаљен свега 50 километара од границе са НАТО-ом, али и Калињинграда, који је практично опкољен чланицама Алијансе.
Гогланд је острво које излази на такозвану „средњу стратешку линију“, имајући у виду да се налази западније од те замишљене паралеле која спаја Виборг и естонску Нарву. Међутим, ако се узме у обзир положај Санкт Петербурга, крупног мегаполиса са преко пет милиона људи, онда постаје јасно шта ће Русији таква база.
Треба имати у виду да се у тој бази налазе искључиво хеликоптери, којима није могуће извести изненадне нападе на, рецимо, Талин, или неке друге битне градове, напомиње Анпилогов. Због тога Запад ни не треба да буде забринут од неке потенцијалне агресије.
Анпилогов додаје и да не мисли да Русија на овај начин врши војно-психолошки притисак на било кога, већ да су сви потези Москве изнуђени и да искључиво представљају одбрамбени одговор.