Академији је присуствовао и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко, који се и обратио званицама.
Изразио је захвалност припадницима Центра на делатности, истрајности, упорности и постигнутим резултатима.
„Веома смо захвални Србији, руководству Србије и Србима на томе што Руско географско друштво, најугледније и највеће друштво, које има велику и богату историју делатности у Русији, има могућност да делује као центар овде у Србији“, казао је Боцан-Харченко, додајући да ће Амбасада наставити да помаже Центру, као што је и до сада чинила.
„Истина је да такав центар, осим у земљама бившег СССР-а, постоји само у Србији, а ја се питам да ли бисмо могли да га отворимо у некој другој земљи“, додао је руски амбасадор и истакао да су Центру у Србији омогућени најбољи могући услови за рад.
Присутнима се обратио и председник Савета Центра Душан Бајатовић, који је рекао да је добро што смо утемељили Руско географско друштво у Србији.
„Увек су припадници тог друштва у Русији били елита, а ми треба да се потрудимо да следимо тај пример“, изјавио је Бајатовић.
Подсетио је на блискост српског и руског народа:
„Данас, када смо суочени са прекрајањем историје, пре свега оне из Другог светског рата, када се опет уједињују фашисти, а заборављају се и руске и српске жртве, треба да се сетимо да су Руси и Срби и православни и словенски народ, да смо блиски, не само по култури и језику, већ и по односу према слободи“.
Руководилац Центра професор доктор Мирољуб Милинчић је захвалио свима на подршци и пажњи коју Центар добија са много страна.
„Рад нашег Центра представља само један мали сегмент вишевековних веза и заједничких напора наша два народа и две државе да очувају и унапреде своје међусобне односе и овај свет учине бољим местом за живот свих нас. Центар је у протеклом времену успео да реализује боравак студената из Србије на теренским камповима и летњим школама широм Руске Федерације (острво Гогланд у Финском заливу, Јермак и Кизил Курагино у Јужном Сибиру, Лењинградска и Псковска област, а ове године и двонедељни боравак на Криму). Такође, и боравак студената и других младих људи из Руске Федерације у Србији“, рекао је Милинчић.
Поред тога, Центар је током постојања организовао на десетине изложби фотографија, културних програма и учешћа на филмским фестивалима. Био је суорганизатор у снимању филма о Николају Краснову, а ове године и део организације Међународне конференције „Бесмртни пук“. До сада су својим радом били присутни на простору Србије, али и Црне Горе и Босне и Херцеговине — и Републике Српске и Федерације.
„Ово је, свакако, тек почетак нашег рада, који ће трајати и још више зближити младе, академце, привреднике и друге људе пријатељских земаља Репубике Србије и Руске Федерације. Част нам је и задовољство што смо постали уважени део породице и историје славног Руског географског друштва, друштва са снагом аргумента — традиција дуга 174 године, 22.200 чланова, организованих у 85 регионалних одељења, као и са резултатима и угледом у Руској Федерацији и свету“, додао је професор Милинчић.
Руско географско друштво основано је указом руског императора Николаја I 1845. године. Друштво је током протекле 174 године неколико пута мењало своје име, али је увек имало прворазредни национални и међународни значај. Током година, Друштвом су руководили представници царске куће Романових, познати путници, истраживачи и државни службеници. У новембру 2009. године за председника Руског географског друштва изабран је Сергеј Шојгу, а формиран је и Савет покровитеља, којим председава председник Руске Федерације Владимир Путин. Руско географско друштво придаје велики значај раду свог Центра у Србији.
Центар Руског географског друштва у Србији званично је отворен 17. октобра 2016. године, а ове године је прославио трећи рођендан.