Насумична мини анкета за потребе овог текста, са питањем — чији је Меркатор, дала је очекивани одговор — словеначки. Иако је у рукама хрватског „Агрокора“ био још од јуна 2014. године, познати трговински ланац са управом у Љубљани, која контролише и пословање „Меркатора“ у Србији и БиХ, и даље сви доживљавају као словеначки. Напросто, држава Словенија и данас из све снаге води рачуна да подржи своје привреднике, који још увек на том трговинском ланцу остављају печат.
Штите своје добављаче
Отуда и најновија вест да пренос компаније „Меркатор“ са старог „Агрокора“ на „Фортенова“ групу још није обављен. Словеначки добављачи „Меркатора“ траже да задрже све досадашње послове, чија је вредност најмање пола милијарде евра, пренели су словеначки медији.
Захтев „Меркатора“ је да му седиште остане у Љубљани, и да се искључи могућност његове деобе на више компанија, како би словеначка управа и даље контролисала пословање „Меркатора“ у БиХ и Србији.
„Ово је разуман и очекиван потез који је повукао ’Меркатор‘, и иза њега Словенија, која очигледно штити интересе компаније, али и државе. Словенци су и у бившој Југославији били препознати као политичари и привредници који су увек имали осећај за своје компаније и увек се трудили да тај интерес максимално заштите“, каже за Спутњик професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.
Пренос „Мерактора“ на „Фортенова“ групу требао би да буде обављен до краја године, а за то је потребна сагласност регулатора за конкуренцију у свим земљама где „Меркатор“ послује, али и сагласност поверилаца „Агрокора“, односно банака које су му дале кредите чија је укупна вредност данас око 650 милиона евра.
И банка на бранику
Сагласност, међутим, још није дала словеначка СИД банка. То што је Словенија чланица ЕУ, очигледно није сметало да та банка остане у државном власништву „са мисијом да се развија и расте заједно са словеначком привредом и да брине о одрживом развоју Словеније“, како је наведено на њеном сајту.
Словеначки министар привреде Здравко Почивалшек прошлог месеца у Љубљани организовао је састанак словеначких добављача са управом „Меркатора“ и представником највећег повериоца некадашњег „Агрокора“ — „Збербанком“.
Савић констатује да различите српске државе и њихове владе, на жалост, нису увек тако биле на висини задатка, па се чешће дешавало да чекају на исход скрштених руку, рачунајући да ће некако правда на крају победити и да ће српски интереси бити заштићени. То је илустровао примером анекса „Г“ Уговора о сукцесији, који смо тако испреговарали да само српске компаније нису оствариле право на своју имовину у другим државама на простору бивше Југославије, па су на судовима не само губиле спорове, него су и плаћале скупе судске трошкове.
Иако „Меркатор“ одавно није словеначки, јесу добављачи. Они траже да буде сачињен споразум са „Мерактором“ и „Збербанком“, који би им осигурао статус на „Меркаторовим“ полицама, који су имали и у време „Агрокора“.
И док словеначка Влада очекује да „Фортенови“ добављачи из Словеније „сачувају једнакоправан статус на економским основама“, из „Збербанке“ су поручили да ће седиште „Меркатора“ остати у Словенији, али и да ће словеначким добављачима споразумом бити осигуран равноправан статус по правилима конкуренције.
Хрвати у раљама поверилаца
Портпарол словеначких добављача „Меркатора“ Изидор Кривец каже да се преговори још воде и да споразум „није пао у воду“.
„Очигледно је да је све у игри, али не сумњам да су Словенци о томе за шта се залажу већ унапред постигли неки договор са ’Збербанком‘, која је највећи поверилац ’Фортенове‘ групе. Мислим да ће, на крају крајева, пристати на то, јер се највећи поверилац само тактички понаша. Вероватно је већ направљена нека врста договора, чим то ’Меркатор‘ тражи, и то је нека стратегија која ће, вероватно, бити заједничка. Ово је само део тактичке борбе, заузимање позиција“, оцена је Савића.
„А Словенија је само искористила ситуацију. Када се распада нека кућа њени власници нису у позицији да одлучују шта ће да раде са њом и обично о томе одлучују они који је купују или учествују у њеној деоби“, илустровао је саговорник Спутњика.
Тако је, каже, и овде. Хрватска компанија је у овој ситуацији у раљама поверилаца и мораће да пристане на већину услова које они постављају.
„У овом случају су то словеначки добављачи, који су у добрим везама са повериоцима који преузимају бивши ’Агрокор‘, односно ’Фортенова‘ групу“, закључио је Савић.