Оршићева се спомиње и у првој сезони као особа која „кроји капе свима у друштву Туле“ и као „душа“ тог тајног друштва. У другој сезони, она је централна фигура која посећује Београд.
Дуге плаве косе, која јој је, како је говорила, служила као проводник за комуникацију са другим световима и димензијама, плавих очију и прозрачног тена, Марија Оршић била је нацистичка окултна муза. Легенда каже да ју је Хитлер називао „кћерком“ или „ђавољом богињом“. Њен живот, а посебно активности, обавијени су велом тајне, те је све што о Марији Оршић пишемо на нивоу легенде, трача или теорије завере.
Рођена на Ноћ вештица
Ликова попут Оршићеве било је у свим временима, поготово смутним, на прелазу из епохе у епоху. Тако је, на пример, неколико превараната током осамнаестог века врло успешно експлоатисало легенду о Јеврејину луталици и представљало се као он, а прелаз из деветнаестог у двадесети век био је познат по цветању тајних окултних друштава, спиритизма, теозофских теорија.
Беч је био средиште таквих активности и Марија Оршић се у том кругу веома добро снашла. Штавише, успела је да повеже окултизам са немачким ултранационализмом и нацизмом.
Рођена из брака угледног загребачког архитекте Томислава и мајке аустријске балерине Сабине Оршић, Марија је рођена, легенда каже, на Ноћ вештица, 31. октобра 1895, по једној верзији у Загребу, а по другој у Бечу.
Након немачког пораза у Првом светском рату, 1919. године, Марија се сели у Минхен, где почиње њена окултистичка каријера. Прво се придружује немачком националном покрету, чији је циљ био уједињење Немачке и Аустрије. Потом, заједно са још једном девојком, познатом под именом Трауте А, иза кога се крила Трауте Лафренц, оснива „Свенемачко метафизичко друштво“, познато под именом „Врил“. Девојке окупљене око овог друштва носиле су дуге косе, скоро до земље, што је за време почетка еманципације жена, када је Коко Шанел лансирала кратке женске фризуре, било веома неуобичајено.
Тајно друштво „Врил“
Као и живот Марије Оршић, тако је и друштво „Врил“ обавијено велом тајне. Поједини аутори тврде да је ово друштво постојало и пре него што му се Оршићева придружила. Са њом на челу оно је процветало и привукло пажњу немачких ултранационалиста, који су своје наде све више почели да улажу у Адолфа Хитлера.
Још пре него што је основала „Врил“, Марија Оршић се у једној кући у Берхтесгадену, која ће касније постати Хитлерова алпска резиденција, срела са Карлом Хаусхофером, предводником (ордермајстером) тајног друштва Туле. Тако је „Врил“, још и пре него што је основан, постао део унутрашњег круга организације која је, како се тврди, имала велики утицај на формирање Хитлеровог и нацистичког окултизма.
„Врил“ је термин који се први пут појавио у научнофантастичном роману Едварда Булвера Литона „Врил: Енергија расе која долази“ из 1870. године. У књизи је „Врил“ описан као облик енергије којим располаже моћна раса која живи под земљом. Задатак тајног друштва са Оршићевом на челу, био је да истражи порекло ове енергије и укроти је за потребе немачких ултранационалиста и, касније, нациста.
Сазвежђе Алфа кентаури
Оршићева је тврдила да „Врил“ води порекло са Алдебарана, система планета који се налази у сазвежђу Алфа кентаури, где живи аријевска ванземаљска раса, која се својевремено населила и на Земљи, у Сумеру. Отуда Врилу и име, од сумерског „Ври-ил“ — божански. Парапсихолошким контактима са расом са Алдебарана, Марија је добијала „информације“ о томе како изградити антигравитациону летелицу. Тај пројекат преузеће СС између 1933. и 1935. и њиме ће се бавити физичар Винфрид Ото Шуман.
Ова машина је требало, осим да доспе до Алдебарана, да буде способна да лети и кроз време, чиме би нацисти, веровали су, могли свој утицај да прошире на све прошле историјске епохе. Летелица ВРИЛ 7 била је спремна да 1944. полети ка Алдебарану. Међутим, лет је трајао кратко, а летелица је слетела на Земљу са тешким оштећењима.
Марија Оршић нетрагом нестаје 1945. године. Њено последње јављање забележено је у писму свим члановима „Врила“ од 11. марта 1945, где у последњој реченици каже „Niemand bleibt hier“ — Нико не остаје овде.
Не зна се где је скончала
Једна теорија о њеном крају каже да је убијена још тридесетих година, након што су нацисти забранили сва тајна друштва и преузели њихова окултистичка сазнања. Када је Хитлер постао немачки канцелар 1933, сва тајна езотеричка друштва распуштена су и забрањена. Њихова сазнања и теорије преузео је СС и упрегао их у службу стварања „новог светског поретка“ и нацистичке псеудорелигије. Према тој теорији, Марија Оршић је скончала у неком од нацистичких логора.
Према другој надреалној теорији, Оршићева је, заједно са Хитлером, избегла у „Четврти рајх“, нацистичку подземну базу на Јужном полу, основану током немачке експедиције на овај континент 1938/1939. године. У ту базу су се склонили нацистички научници који су се бавили развојем ракетне технике и из ње су своје услуге нудили актерима Хладног рата.
Трећа теорија говори да је Оршићева после рата отишла у САД, где се удала и добила кћерку.
Заденути велом тајне, живот и смрт Марије Оршић постали су тако материјал за теорије завере, маштарије, али добар материјал за причање филмских прича.