Пољаци рачунају на увоз течног природног гаса из САД, Катара и Норвешке, као и на сопствену производњу у Северном мору, где у последње четири године купују налазишта. Тренутно имају 26 концесија за производњу гаса. У мањим количинама се на њима већ производи „плаво гориво“, а делом се те концесије и налазишта налазе у процесу изградње и припреме за производњу. Они рачунају да ће на тим налазиштима која су купили и које планирају да купе, производити око 2,5 милијарди кубних метара гаса.
Петар Вожњак, шеф пољске енергетске компаније ПГНиГ, рекао је да ће све то — течни природни гас и налазишта, а такође и производња у земљи, која износи око четири милијарде кубних метара гаса, „савршено“ заменити то што Пољаци купују од „Гаспрома“.
Међутим, заменик генералног директора руског Института за националну енергетику Александар Фролов сматра да би такви планови, које је најавио шеф ПГНиГ-а, могли да нанесу велике губитке Пољској.
„Планови да се уговор са „Гаспромом“ не продужи најављивани су и раније, али се пољско руководство ограђивало и говорило да је спремно да настави да купује руски гас, али само ако се продаје на берзи. Међутим, без обзира на разне политичке жеље, већ сада је течни природни гас са берзе на годишњем нивоу скупљи од оног који се испоручује гасоводом. У одређеном тренутку цена гаса на берзи може бити нижа, али је у просеку — на годишњем нивоу — гас преко берзе скупљи“, каже Фролов.
По његовом мишљењу, пољско руководство блефира, тврдећи да је куповина ЛНГ-а на берзи исплативија од дугорочних уговора са „Гаспромом“.
„Када они упоређују цене руског гаса, који иде кроз гасоводе, са ценама америчког гаса, не говоре о томе да су то два принципијелно различита уговора. У првом случају, гас је допремљен на кућни праг, а у другом ви плаћате доставку, регасификацију и тако даље и цена на крају мора бити виша. Друго, руководство пољске гасне компаније очигледно има дар предвиђања. Заправо, они сада, када се говори о будућим уговорима, упоређују тренутне цене руског гаса са потенцијалном ценом за ЛНГ, који ће се на америчким берзама наћи за неколико година. Та цена у принципу зависи од котирања на берзи и може да варира у веома широком распону, а самим тим се не може сада предвидети“, наводи Фролов.
Украјински планови нереални
САД, Пољска и Украјина летос су потписале трилатерални договор који има за циљ смањење зависности од руског гаса. Пољска и САД би у томе требало да зарађују, а каква је судбина Украјине и даље је неизвесно.
Тим документом је предвиђено да од 2021. године Украјина почне годишње да добија 6,6 милијарди кубика америчког гаса из Пољске, што је скоро половина тренутног увоза земље. За транспорт „плавог горива“ треба да буде изграђен гасовод дужине 110 километара. У Пољску, која има амбицију да постане највеће регионално складиште гаса, тај гас ће стизати из Америке танкерима.
Међутим, украјински планови о куповини гаса из Пољске у најмању руку су — нереални. Иако се радови на гаснокомпресорској станици „Комарно“ у Лавовској области приводе крају, а њено пуштање у рад је кључно за остваривање планова Кијева и Варшаве, Пољаци сматрају да украјински гаснотранспортни систем није у стању да транспортује те обиме. Његов капацитет је две милијарде кубика гаса годишње, а повећање на 6,6 милијарди кубних метара захтева додатна улагања у преносни систем који контролише пољски „Гас систем“.
Додатно питање је питање цене америчког гаса. Крајем лета је његова цена, након регасификације у Свиноујшћу, износила 170-180 долара за хиљаду кубних метара, што значи да би после транспорта у Украјину цена премашила суму од 200 долара. У хладно доба године још више. А ко ће и чиме ће то платити, посебно је питање.
За сада је руски гас знатно јефтинији од америчког, а експерти тврде да у ближој будућности амерички гас и неће моћи да потисне руски. Процене су да ће у Европи амерички гас бити скупљи за 25 до 30 одсто. Осим тога, сигурнији је транспорт гасоводом него танкерима, а Европи је енергетска безбедност најважнија.
Побољшање преговарачких позиција
Заменик генералног директора руског Националног фонда за енергетску сигурност Алексеј Гривач сматра да ће Пољска наставити да купује руски гас и да ће тој земљи у блиској будућности бити потребне још већ количине „плавог горива“.
„Пољска је у Европи лидер и по потрошњи угља и по уделу угља у производњи електричне енергије. Будући да је Пољска чланица ЕУ, Пољаци се морају некако прилагодити европској агенди. Она се састоји у томе да постепено одустану од потрошње угља и да га замене чистијим енергетским ресурсима. Гас је најлакши начин за решавање овог проблема, а да би била у складу са европском праксом, Пољска мора да повећа потрошњу гаса“, објаснио је Гривач.
Гривач не искључује могућност да су изјаве о плановима за потпуно одустајање од руског гаса дали пољски званичници како би постигли повољније услове у будућим преговорима са Русијом.
Према његовим речима, Пољска објективно има потребу да купује руски гас, јер ЛНГ из САД и Катара кошта много више.
Поред тога, чак и ако Пољаци направе складиште, тешко ће привући као посредници велике западне потрошаче. Поједини експерти кажу да ће Пољаци и даље за своје потребе користити јефтини руски гас, а другим земљама ће продавати амерички.
Подсетимо, амерички министар енергетике Ричард Пери је раније рекао да Пољска већ добија амерички гас да би постала независна од Русије, али Вашингтон подједнако „брине“ и о томе да статус „енергетски независне“ државе добије и Украјина, која од 2015. године не купује директно од Москве руски гас, него га набавља реверзибилно од европских земаља и за то значајно претплаћује. Поред тога, Кијев одбија и све „гасне понуде“ Москве, укључујући и ону да директно купује руски гас по сниженој цени (са 20-25 одсто попуста) и очигледно ради и на томе да уговор о транзиту руског гаса, који истиче крајем ове године, не буде продужен.
Вашингтону, који упорно покушава и да блокира изградњу „Северног тока 2“, та ситуација одговора како би прогурао свој течни природни гас на европско тржиште и са њега потиснуо Русију.