Животиња се упутила у смеру Рудина, јавила је тада полиција и упозорила грађане да се бику не приближавају, већ да зову 192 ако га уоче.
„То је било у кланичком депоу. Животиња се ваљда узнемирила и осетила се угрожено. То су масивне животиње, зна бити неугодно. Било је људи у близини“, испричао је Петар Скејо, власник кланице.
Данима су га тражили полиција, војска, ветеринари и ловачка удружења, а када су га коначно ухватили, сналажљиви Џери је поново дао копитима ветра па побегао. Његов власник Иван Божиц с пријатељима је претраживао подручје и дроном, али без успеха, пише „Јутарњи“. Одбегли бик од 650 килограма својом одлучношћу је освојио срца грађана, па су му направили и групу подршке на Фејсбуку.
Његов власник је на крају рекао да га неће убити јер никад није имао тако срчаног и упорног бика. Планирао је да га код некога удоми кад га нађу.
Од тада је прошло скоро месец дана, а Џери као да је у земљу пропао, преноси „Јутарњи лист“.
„Нико га више ни не тражи, превише је времена прошло. Нема шансе више да га нађемо“, рекла је Ирена, сестра власника кланице.
На питање да ли је могуће да бик сад можда срећно живи у дивљини, каже да су мале шансе.
Бик је у најгорем сценарију угинуо.
„Можда је сломио ногу и негде пао и скончао. А можда га је неко узео. Вероватно нећемо никад сазнати“, закључила је и додала да је материјална штета коју након свега имају до 2.000 евра, колика је била вредност неустрашивог Џерија.
И књижевник Анте Томић је написао „Баладу о одметнутом бику“.
„Сви су живи навијали за невољног Џерија, а против његових прогонитеља. Читава је земља уживала у беспомоћном бесу шепртља који су одбеглог бика прво мамили храном, затим му наместили еротску ступицу с неколико младих, врло привлачних крава, тражили га савременом техником, дроновима и термо камерама, а и традиционалним начином, с ловцима и псима и све им је било џабе.
„Виђали су га, истина, ту и тамо у ретко насељеним засеоцима раштрканим по обронцима Козјака. Полицајци су изували ципеле и опкољавали га хитро, слева и здесна, договарајући се без речи, само гестовима. У чарапама су се нечујно прикрадали Џерију, док је овај жедно лизао росу са задњег стакла једне ’шкоде фелиције‘, али им је напослетку он опет умакао. Спретно је скочио преко сухозида и нестао у грмљу, као да је гуштерица или пух, а не говече од 650 кила живе ваге“, написао је Томић.