Руска претња поново на дневном реду НАТО-а

Руска претња, космичка стратегија и јачање Кине — само су неке од тема данашњег министарског састанка земаља чланица НАТО-а, којим се завршавају припреме за самит лидера Алијансе у Лондону почетком децембра ове године.
Sputnik

Експерти сматрају да ће „руско питање“ имати централни значај, због „руско-кинеске осовине“ и напора које Москва улаже не би ли се постигао споразум о забрани размештања оружја у космосу.

Однос НАТО-а према Москви се заснива на снажном обуздавању и одбрани, али, према речима генералног секретара Јенса Столтенберга, постоји и спремност на дијалог. Ову спремност Алексеј Подберезкин са Московског државног института за међународне односе тумачи као очекивање да ће руска страна поћи на уступке. Према његовим речима, две стратегије чине основу политике Алијансе према Русији.

Стратегија ограничавања

„Стратегија ’ограничене‘ сарадње подразумева вођење преговора само уколико је то у интересима и под условима НАТО-а. Она не подразумева свеобухватни дијалог нити равноправност партнера. Ограничена сарадња нарушава принципе безбедности Руске Федерације, декларативног је карактера и углавном се може чути на министарским састанцима. Друга је стратегија присиле, на основу које се врши константан притисак на Русију, и она укључује широки спектар мера, од информационих, политичко-дипломатских, па до војних.То је реална политика Запада“, рекао је Подберезкин.

Он додаје да би сарадња између Русије и Северноатлантске алијансе била могућа уколико би Москва пристала на уступке око Крима, али и у односима са другим земљама, као што су Иран и, нарочито, Кина.

Интересантно је да је Кина ове године први пут званично укључена у дневни ред министарских састанака Алијансе. Због својих активности у Европи, Африци и на Арктику, Кина се све више приближава „границама“ НАТО-а, а безбедносни изазов за НАТО представља и чињеница да је ова азијска земља не само највећа светска економија, већ и друга по величини војног буџета.

Руски експерти сматрају да НАТО брине не само растући војни потенцијал Пекинга, већ и „руско-кинеска осовина“. Подберезкин истиче да земље чланице НАТО-а схватају да ова организација обухвата Северни Атлантик и да је притисак на Кину бесмислен без партнерских односа са Русијом, који су мало вероватни због великог броја нерешених проблема.

„Руска претња“ — услов за опстанак НАТО-а

Са друге стране, политиколог Андреј Кошкин истиче да Столтенберг својим изјавама покушава да ублажи тренутну ситуацију, узимајући у обзир интересе Вашингтона, али и промене које се дешавају на Европском континенту и у свету. Он сматра да генерални секретар НАТО-а, иако стално говори о неопходности дијалога са Русијом, мора да заступа ставове које Вашингтон намеће. Осим тога, не треба заборавити да је „руска претња“ од виталног значаја за опстанак овог војног блока.

„Ако је све у реду и ако се Русија, на исти начин као и Вашингтон, брине о безбедности европских грађана у Француској, Немачкој и у другим земљама, поставља се питање неопходности постојања НАТО-а у Европи“, рекао је Кошкин.

Космичка стратегија је још једна тачка спотицања у односима између Русије и НАТО-а. Изјава Столтенберга да НАТО не намерава да размешта оружје у космосу, према мишљењу стручњака, не одговара реалности.

„НАТО није спреман да потпише споразум о забрани размештања оружја у космосу, који Русија предлаже, већ усмерава своје могућности на ширење спектра војне технике која се налази у космичком простору. Ово се не односи само на хиперсоничне ракете за космичке летелице, већ и на сателите, а нарочито оне који обезбеђују функционисање великих система противваздушне одбране“, рекао је Подберезкин.

Јуриј Швидкин, заменик председника Комитета одбране државне Думе, истиче да је Алијанса пре свега војна организација и да ће њене чланице на све начине покушати да милитаризују космос. Изјаве Столтенберга су, према његовим речима, деструктивне, и Русија треба да предузме мере које неће допустити милитаризацију космоса од стране НАТО-а.

Коментар