Заменик помоћника Генералног секретара НАТО-а Џонатан Париш у једном тренутку на снимку каже да је сукоб на Косову створио хуманитарну кризу која је постала претња по стабилност региона, те да је стога интервенција била неопходна.
„Оно у шта НАТО жели да убеди јавност, јесте да он није имао избора сем да интервенише, јер су се косовски Албанци борили са политиком етничког чишћења коју је спроводио тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, који је био „незаинтересован за мирно решење“, наводи Небојша Милић, новинар РТ.
„Мирно решење које је савез предложио био је заправо ултиматум за који се знало да ће бити одбијен“, додао је он.
Након одбијања предлога пакта отпочело је бомбардовање 24. марта 1999. године, које је трајало 78 дана. Период после окончања сукоба обележило је доношење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која гарантује територијални интегритет Југославије, узгред допуштајући интернационалну мирнодопску мисију КФОР.
„Када је КФОР одлучио да обави свој посао, то је урадио како би обезбедио неколико преосталих Срба у раштрканим енклавама, окружених бодљикавом жицом и под сталном претњом Албанаца. Једна од таквих енклава је и Грачаница, где је НАТО пронашао власника ресторана, којег је (за потребе овог видеа) натерао као таоца да ишчитава унапред спремљене реченице“, написао је Милић.
Командант КФОР-а у то време, француски генерал Ксавијер де Марњак, 2007. године је рекао да ће етничке тензије на том подручју имати свој „биолошки крај“, с обзиром на то да ће преостали Срби умрети од старости.
„Намеће се питање зашто је НАТО баш сада одлучио да објави видео? Годишњица КФОР-ове интервенције била је у јуну. Годишњица рата у марту. Датуми се не поклапају, осим, наравно, чињенице да је пре недељу дана председник Француске Емануел Макрон прогласио да је НАТО на самрти. Свакако да је видео био у продукцији више од недељу дана, али не би ме чудило да је неко пожурио са његовим објављивањем како би НАТО-у дао средство у борби против Макроновог наратива. Снага НАТО пакта није у бомбама и тенковима, него у способности да управља углом гледања“, закључио је Милић.