Високи званичник америчког Стејт департмента је, како наводе западни медији, рекао да је набавка С-400 неприхватљива и да је због тога могуће увођење санкција. Он је навео да Анкара има „слободу маневрисања“ да се врати за преговарачки сто и предложио је Турској да униште, врате или да се „некако“ отарасе С-400. Истовремено, амерички званичник је истакао да Вашингтон није ускратио шансу Анкари да набави батерију „Патриота“, која, како је оценио, задовољава турске потребе противваздушне одбране.
Путин победник, С-400 погодио циљ
Одлука Вашингтона да због С-400 искључи Турску из програма производње ловаца-бомбардера пете генерације Ф-35 и претње санкцијама додатно су поквариле односе Анкаре и Вашингтона. Међутим, упркос притисцима Беле куће и Пентагона, Анкара не попушта и то из разумљивих разлога — економских, (гео)политичких и војних, желећи истовремено да реши све несугласице које има са Америком, па жели да купи и њене системе „Патриот“. Ипак, Анкара планира да руске системе С-400 стави на дужност већ у априлу 2020. године.
Западни медији су оценили да је руски председник Владимир Путин у овој причи „победник на поене“. Како наводе, још једном му је успело да подрије заједништво Запада. Његове ракете још нису ни распоређене, а већ су погодиле циљ.
Према мишљењу појединих стручњака, овај споразум са Русијом је сигнал Америци и осталима да се Анкара спрема да води самосталну политику одбране и да јој нису потребни тутори. С друге стране, према њиховом мишљењу, оваква политика Вашингтона могла би да направи још дубљи раздор у НАТО-у и удаљи Турску од Алијансе.
„Турска се упустила у диверзификацију система наоружања како не би у потпуности зависила од САД. Сама Турска не производи оружје, а немачки тенкови који су у служби су застарели, а не дају им нове. Турци не верују ни НАТО-у у целини, ни Европи и зато су принуђени да иду на диверзификацију. Амерички притисак на Турску и даље јачање тог притиска може довести до тога да НАТО изгуби Турску“, оценио је руски војни експерт Константин Сивков.
Експерт напомиње да су НАТО и САД заинтересоване за Турску, између осталог, и због њеног географског положаја.
„Не зависи Турска од САД, него САД зависе од Турске. Анкара би могла да отера САД из ваздушне базе ’Инџирлик‘ и других војних база, а такође и да изађе из НАТО-а. Тада НАТО губи своје јужно крило, а Америка ће морати војно-политички да се повуче до обала Израела. Поред тога, што се тиче испоруке оружја, Турска се може преусмерити на Русију. САД воде политику штапа и шаргарепе, не нудећи шаргарепу. А Турска није земља која се може притискати“, рекао је Сивков.
Руско оружје тражено у свету
Иако ово није први пут да је чланица НАТО-а набавила руски противваздушни ракетни систем, с обзиром да Грчка још од деведесетих година прошлог века поседује С-300, турско-руски споразум је склопљен у време појачаних тензија између Запада и Русије, што је изазвало забринутост у Вашингтону и унутрашњу кризу у Алијанси, можда и највећу последњих деценија.
Пре него што се окренула С-400, Турска је годинама покушавала да купи амерички „Патриот“, али су САД одбијале да га продају, што је усмерило Анкару на трговину са Русима.
Уговор о куповини четири дивизиона противракетног система С-400 „Тријумф“, вредан 2,5 милијарди долара, закључен је 2017. године и то је највећи извозни уговор Русије са земљама НАТО блока.
Западни медији су дошли до закључка да руски систем С-400 има предности у односу на НАТО пандане из Француске и САД, а то су, пре свега, флексибилност приликом коришћења и цена. Систем може бити опремљен ракетама различитих врста, а његова цена је два пута мања од америчког ПВО система „Патриот“.
С-400 „Тријумф“ је систем противваздушне одбране дугог и средњег домета. Способан је да обара авионе и тактичке балистичке ракете, као и беспилотне летелице на висини до 27 километара.
Систем је развијан деведесетих година као наследник чувеног комплекса С-300. Стављен је у службу 2007. године, после екстензивног тестирања. Страни стручњаци су га назвали најбољим системом ПВО који је тренутно у употреби.
Након Кине, Турска је постала друга земља која је купила С-400. Индија је такође потписала уговор вредан 5,5 милијарди долара и ишчекује испоруку система, а за њега су заинтересоване и одређене земље Персијског залива.