„Можда ће након 20 година Европа и Русија постати толико блиске да Крим уопште неће представљати никакав проблем. Јасно је да нико неће признавати никакве статусе, али то не би требало да представља важан проблем“, рекао је он.
„Историја је много пута до сада показала да сва питања, која се у одређеном историјском тренутку сматрају као значајна, постепено одлазе у други план, те их само одређене земље користе за решавање личних интереса“, оцењује политиколог Дмитриј Перлин, заменик директора руског Фонда за развој савремене дипломатије.
Он указује да се већ сад може видети да се принципијелни ставови великог броја европских политичара, када је реч о многим питањима која се тичу Русије, полако, али сигурно мењају — сетите се само „Северног тока 2“, колико је само било негативних ставова, пре свега када је у питању Данска. Међутим, сада је већ све то прошлост.
Русија и ЕУ постепено граде дугорочне односе
Перлин подсећа и да су многи у Европи, а пре свега француски председник Емануел Макрон, отворено подржали концепт јединственог хуманитарно-економског простора на Старом континенту, који је део спољнополитичке концепције коју је недавно представио руски председник Владимир Путин.
Друга је ствар, констатује Перлин, што тај савез не иде наруку САД и Великој Британији, које ће увек стварати пометњу како се тај савез не би остварио, тако да ће управо те земље користити Крим као адут, како би политичким путем, али и провокацијама, осујетиле ту сарадњу. Што се тиче Европе — тај савез је природна ствар.
„Зато не треба говорити ни о каквим конкретним роковима, већ о конструктивном дијалогу који је већ покренут између Русије и европских лидера — Француске и Немачке. Кад је реч о Криму, много тога ће зависити од Украјине, имајући у виду да је реч о веома нестабилној земљи, а ко зна какав ће политички правац Кијев заузети након што се заврши мандат Владимира Зеленског“, каже саговорник Спутњика.
Приоритет су друга питања — безбедност и економија
Према речима Перлина, с обзиром на то да изборни циклуси трају доста кратко, политичари се веома често мењају, а тиме се мења и политичка орјентација у земљама широм света, па тако и у Европи и у Украјини.
„Ако на власт у наредном периоду дођу политичари који позитивно гледају на сарадњу са Русијом, можда неће бити потребно ни 20 година како би се коначно питање Крима ставило ’под тепих‘“, резонује Перлин.
У том контексту један од важних фактора је и безбедност Старог континента, а Русија и Европа већ воде озбиљне преговоре по том питању. Русија у великој мери подржава Европу по питању стварања европског система безбедности, с обзиром да је управо то пут ка изласку из НАТО система, који диктира Вашингтон.
Истовремено, наводи Перлин, ту су и економска питања, а са тим у вези неопходно је што пре решити питање антируских санкција, јер представљају велику кочницу за развој европско-руских односа. Санкције су нанеле озбиљан ударац многим тржишним актерима, што се, дугорочно гледано, враћа као бумеранг и утиче на позиције актуелних европских политичара у очима јавности.
„Многи економски субјекти заинтересовани су за сарадњу са Русијом, па врше политички утицај на јавност, што се касније одражава и на њихов однос према политичарима. Зато и не треба да нас чуди што се данас многи према антируским санкцијама више не понашају толико агресивно“, истиче наш саговорник.
Поред тога, већина европских политичара је схватила да је Русија показала невероватан капацитет по питању решавања конфликата широм света, а пре свега на Блиском истоку. Европа зато на Русију све више гледа као на савезника, пре свега зато што је миграциона криза, која и даље потреса Стари континент, резултат тог рата ком се Русија одувек противила.
Пет година касније — Руси су навикли да је Крим њихов
„У међувремену, за протеклих пет година ситуација се променила и руски грађани су коначно схватили да се Крим вратио у састав Руске Федерације“, констатује Перлин.
„Пре пет година владала је еуфорија, а сада је већ јасно — Крим је руски, тамошње становништво је лојално. Поред тога, изграђен је мост, осигурана је енергетска аутономија, самим тим су руски грађани Крим почели да доживљавају као органски, неодвојиви део Русије“ истиче он.