Одговарајући на питање једног од телевизијских гледалаца, када ће бити објављен извештај парламентарног обавештајног комитета о „мешању Русије у демократске процесе“ у Великој Британији, укључујући референдум о „брегзиту“ 2016. године, Џонсон је одговорио да нема никаквих доказа о таквој врсти мешања.
„То је иста таква бесмислица као и претпоставка да су резултати референдума, на којем је 17,4 милиона људи гласало за излазак Велике Британије из Европске уније, на неки начин изокренути, фалсификовани, да су неправедни или нетачни и да сада треба да буду поништени“, рекао је Џонсон током телевизијске дебате у програму Би-Би-Сија.
Британски премијер је додао да је уверен да су грађани Велике Британије донели самосталну одлуку о изласку из ЕУ.
Британског премијера политички противници сада критикују због одлуке да одложи објављивање извештаја о „руском мешању“ у „брегзит“. Ванредни парламентарни избори биће одржани 12. децембра, а Џонсона оптужују да покушава да прикрије информације.
Још 31. октобра председник Комитета за обавештајни рад и безбедност парламента Велике Британије Доминик Грив оптужио је Џонсона да одлаже објављивање извештаја о утицају Русије на британске изборе и референдум 2016. године.
Експерти: Џонсон мења одлуке „у ходу“
Експерти сматрају да Борис Џонсон мења свој став о утицају Москве на британску политику „у ходу“, односно у зависности од функције коју обавља. Џонсон је раније позивао Москву да призна да је покушавала да се умеша у референдум о изласку Велике Британије из Европске уније.
Раније и у другачијим околностима речи Бориса Џонсона о „руском мешању“ биле су мало другачије.
Двадесет другог децембра 2017. године, док је био министар иностраних послова Велике Британије, Џонсон је током посете Москви ушао у расправу с руским колегом Сергејом Лавровом поводом питања о „руском мешању“ у референдум о изласку Велике Британије из Европске уније.
Џонсон је тада рекао да су покушаји Русије да утиче на „брегзит“ били неуспешни.
„Веома је важно ако признајете да је било руских покушаја мешања у наш референдум. Какви год да су били, испоставило се да су неуспешни. Да су били успешни, то би било потпуно другачије“, рекао је Џонсон тада Лаврову.
У марту 2017. Џонсон је изјавио да иако доказа о утицају Русије на британски политички систем сајбер-нападима нема, Москва ипак „има могућност да утиче на британску политику“.
Професорка Катедре за европска истраживања Факултета за међународне односе Наталија Јеромина сматра да су противречности у ставу британског премијера о питању „руског мешања“ изазване разликом у политичким интересима самог Џонсона у време док је био министар и сада када је на челу владе.
„Сада се Борис Џонсон припрема за изборе. Мора да победи с великом предношћу. Због тога је важно да негира било какву могућност спољног утицаја на референдум о ’брегзиту‘ и изборе. Мора да покаже да је ’брегзит‘ избор британског народа, а да Москва с тим нема везе“, објашњава Јеромина.
Док је био министар иностраних послова, његов поглед је био условљен ставом политичког естаблишмента коме је био потребан заједнички непријатељ, нека опасност с којом се он веома озбиљно бори. Тако је Џонсон јачао своју позицију министра, објашњава политиколог.
С оценом да се став британског лидера о руском утицају мења у зависности од политичке позиције, слаже се и политиколог Владимир Швајцер, шеф Одсека за социјална и политичка истраживања Института за Европу Руске академије наука.
„Џонсон се одликује тиме што у политичкој игри мења свој угао гледања ’у ходу‘. То је логика утицаја на неприпремљеног бирача који ће чути ту изјаву и гласати како треба на изборима“, сматра Швајцер.
Политичка игра
Према речима Наталије Јеромине, у политичким круговима Велике Британије сви разумеју да је прича о „руском мешању“ политичка игра и реторика која нема никаквог утемељења. Ипак, политичари настављају да користе оптужбе за своје циљеве.
У октобру 2018. године британска влада је објавила извештај у којем је констатовала да „није видела доказе о томе да су стране силе, укључујући Русију, успешно искористиле дезинформације за утицај на британске демократске процесе“.
Британски посланици су то саопштење дочекали с незадовољством, пошто је оно противречило закључку Комитета за дигиталне технологије, културу, спорт и медије парламента Велике Британије, који је објављен у јулу.
Руски траг
Без обзира на то што Џонсон не даје одобрење да се објави извештај о „руском мешању“ у изборе, информације о његовом садржају с времена на време успевају да „процуре“ у медије.
„Сандеј тајмс“ је 10. новембра објавио да у извештају о утицају Русије, који Џонсон одбија да објави, фигурирају имена деветоро Руса који су, наводно, спонзорисали Конзервативну партију. Лист је 17. новембра пренео да у извештају није искључена могућност да је Русија утицала на гласање Британаца о изласку из Европске уније.
Према информацијама листа, у извештају се тврди да су РТ и Спутњик били популарни на друштвеним мрежама уочи референдума о „брегзиту“.
Према наводима западних новинара, у извештају су коришћене информације од таквих „експерата“ као што су бивши сарадник британских специјалних служби Кристофер Стил, оснивач британског фонда „Хермитиџ капитал“ Вилијам Браудер и један од аутора непотврђеног извештаја о сексуалним авантурама Доналда Трампа у Русији.
Британски медији су, такође, писали о плановима лабуриста да провере да ли је саветник премијера Доминик Камингс имао везе с Русијом. Повод за сумње била су сведочанства о Камингсовом раду у Русији деведесетих година. „Тајмс“ је пишући о тој теми чак нашао фотографију будућег Џонсоновог саветника који тресе тепих у једном московском дворишту.
Претварање у Трампа
Скандал с трагањем за „руским утицајем“ на Џонсоново окружење одјекнуо је и преко океана. Бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон је одустајање од објављивања извештаја о „мешању Русије“ у британске изборе оценила као необјашњиво и срамно. Према њеним речима, нема сумње да Русија покушава да утиче на политику „западних демократија“.
Коментаришући изјаву Клинтонове, представник партије либералних демократа Чука Умуна оптужио је Џонсона да се све више претвара у Доналда Трампа.
Џонсон је одговорио, критикујући свог главног политичког супарника Џеремија Корбина, да је „стао на Путинову страну“ после инцидента у Солсберију.
Петог новембра у британском парламенту министарка иностраних послова из сенке, лабуристкиња Емили Торнбери расправљала се с конзервативцем Кристофером Пинчером о томе чија је партија више повезана с Русијом.
Владимир Швејцер сматра да све међусобне оптужбе британских политичара о везама с Русијом „звуче неозбиљно“.
„Британци ће гласати полазећи од мишљења повезаних с унутрашњом политиком“, уверен је експерт.
Према речима Наталије Јеромине, оптужбе о везама с Русијом неће значајно утицати на изборе у Великој Британији.
„Критичког значаја за изборну кампању неће бити. Британско друштво, по правилу, гласа традиционално, али су лабуристи сада веома озбиљно раздељени по питању ’брегзита‘. А већина конзервативаца се учврстила око идеје ’брегзита‘ и Бориса Џонсона“, закључила је Јеромина.