— Савет Европе, то је једна умањена верзија прошлости у којој је романско-германски свет управљао остатком Европе. Зашто би Србија улазила у Европу ако Енглези излазе из ње? Значи, 14 тачака Вудро Вилсона су упутство како се овладава светом. Е сад, овај свет се мало променио, јер је заправо Кина нарасла у великог џина, Русија се вратила на ноге и усправила.
Ја мислим да у сфери поноса руског човека, а и у нашој сфери, та идеја Европе може да буде само у оквиру идеје Евроазије. То је оно за шта ја навијам — за један континент саобразан у комуникацијама и свему другом што ту већ постоји, и коришћењу рудних богатстава, гаса, нафте и свега што је земно богатство. Да је то природан један континент. Евроазија је будућност. Мени је рекао на Волги један руски монах — Европа не може да опстане без Русије, што је тачно. Јер ако би хтела да је освоји, неће је освојити, пошто је два пута то покушала.
Европска унија се прва одрекла хришћанске културе
— Европска унија, која је као неки велики стуб једне врсте културе, прва се одрекла хришћанске културе, а онај који се одрекне хришћанске културе, одрекао се западне цивилизације. Значи, то је неко претварање, које, у суштини, од читавог тог конгломерата у Бриселу прави једну моћну агенцију НАТО-а. Наша идеја уласка у Европску унију може да се продаје као ваздушаста теорија о томе како смо ми део Европе, али ми смо део Европе свакако, јер смо интегрисани у њу не само преко рада, како кажу марксисти, од шездесетих година, него и чињеницом да смо дали и дајемо велика имена која су заправо симптом те врсте индивидуалистичке цивилизације. Дакле, Европска унија ће свакако да се растопи у историји која следи. И ми утолико треба да будемо паметни и да у том поступку будемо спремни да будемо део много плоднијег и много снажнијег ентитета. Питање је да ли то може без рата, али ја се све надам да може.
Данашњи свет просто кључа. Незадовољство је опште. „Жути прслуци“, догађаји у Сирији, међународни тероризам, Трамп, „брегзит“. Да ли вас нешто од тога инспирише за неки нови филм?
— Почевши од совјетске револуције до свих обрта у Европи, преко Гарибалдија, до атентата које су извршавали младоиталијани, па младобосанци, ништа није било аутентично. Не постоји ништа где прво нису били уплетени масони, а после тога и ЦИА. Вилхелм Други је финансирао совјетску револуцију. Постоје жиро-рачуни у шведској банци преко које је он добијао лову. Дакле, ако спомињемо Србију од 27. марта до 5. октобра — није било револуције коју није успешно обавила ЦИА, или нека друга западна обавештајна служба. Данас се Сорош поноси тиме што је с уживањем рушио источноевропске режиме, а то улази у етар као једна од чињеница, једна од истина. Тако да ти жути прслуци — они су аутентична револуција, док је неко не преузме и од ње не направи неки нови моменат, који историју треба да претвори у неко ново стање. Што се мене тиче, ја бих врло лако направио филм од свега што је аутентично.
Крах либералне идеје као Судњи дан
Ни очигледан крах либералне идеје вас не инспирише?
— Либерална идеја ће се претворити у државни капитализам. Тај еп и тај лом — ми само треба да се молимо богу да он не буде Судњи дан, што је опет претпоставка хришћанске вере да ће доћи Судњи дан, а Судњи дан је опет у нашим рукама, и опет је у нашој вољи, у нашој идеји — шта је истина. Да ли је истина оно у шта верују хришћани да ће се вратити Исус Христ, да ће се обрачунати са сатаном? Ако будемо веровали, или ако будемо баратали истином, која се углавном претвара у лаж, ако оног једног који изговара истину будемо проказали да лаже и каменовали, онда нам не преостаје ништа друго него да верујемо да ће стварно доћи Судњи дан да то заврши. Ако будемо племенити, па поверујемо да планета није баш само простор на коме се вежбају најсликовитији примери дарвинизма и доминације егоизма, који се досад показао као једини, нажалост, ефикасан пут. Ако хришћанство колабира пред најездом те, рекао бих, протестантске практичности с друге стране неопаганизма, онда ће пасти та либерална економија. Њен пад је свакако на видику, али она може да падне и да од тог удара нестане читава једна планета, један живот.
(Комплетан интервју гледајте у видео-прилогу)