Спенсер је, наводно, иза Есперових леђа радио на „дилу“ са Белом кућом да се разреши случај припадника „Фока“, кога је подржао амерички председник Доналд Трамп. Еспер је навео да је изгубио поверење у Спенсера због начина на који је водио случај Галагера, оптуженог за ратне злочине.
Ова смена је „драматичан преокрет контроверзног случаја“ у који је умешан официр морнарице Галагер, који је ослобођен оптужбе за убиство затвореника припадника ДАЕШ-а, али га је војна порота осудила што је позирао поред тела убијеног док је био у Ираку 2017. године.
Њему је скинут чин, који му је Трамп вратио.
Почиње ли битка између Пентагона и Беле куће
На први поглед, изгледа да је реч о новом сукобу Трампа и Пентагона, али историчар Саша Адамовић, добар познавалац америчких прилика, каже за Спутњик да не верује да је реч о почетку сукоба председника и војне команде, с обзиром да је он и у претходном периоду имао добре односе са Пентагоном, као и његову подршку.
Адамовић подсећа да се претходни Трампов министар одбране, генерал Матис повукао у тренутку кад је схватио да не може да промени председникову одлуку да се повуче војска из Сирије.
Такође, потпуно је јасно да је за време Трамповог мандата амерички буџет за војне потребе веома порастао, а и председник САД је увек говорио како има намеру да реформише, модернизује и оснажи америчку војску, истиче саговорник Спутњика.
Према доступним подацима, види се да се овај случај, пре свега, односи на релацију између министра одбране Марка Еспера и секретара за морнарицу Ричарда Спенсера.
„С обзиром да је у том конкретном случају секретар морнарице покушавао да у директном контакту са администрацијом председника Трампа заправо заобиђе свог претпостављеног, односно надређеног у хијерархији — министра одбране и са председником Трампом реши случај“, каже Адамовић.
Осетљиви на ратне злочинце
Адамовић истиче да су САД и те како осетљиве на питања ратних злочина које почине припадници америчке војске и не дозвољавају јурисдикцију међународних трибунала над својим војницима, као ни изручење и суђење припадницама америчких оружаних снага у иностранству.
„Обично се у Америци, чак и кад дође до одређене осуде лица која су кршила правила ратовања, временом та казна анулира или сведе на минимум. Да је ово можда само бура у чаши воде, показује и веома брза одлука председника Трампа да на место новог секретара морнарице постави актуелног америчког амбасадора у Норвешкој Кена Брајтвајта“, истиче Адамовић.
Према његовим речима, смена Спенсера не би требало да произведе веће сукобе ни у америчкој војсци и вероватно ће цела афера врло брзо бити стављена ад акта.
„Марк Еспер је на овај начин бранио свој ауторитет као министра одбране. Ако повлачење генерала Матиса са чела Пентагона није произвело веће последице, логично је закључити да ни овај случај на то неће моћи утицати у већој мери и да ће он веома брзо бити стављен ад акта“, каже наш саговорник.
Патриотска институција
Суштина је у томе да у свакој америчкој администрацији постоји нешто што Америка тражи од других, а не жели да примени на себи, а то је — амерички војници не чине ратне злочине. Ако их и чине, тиме ће се искључиво бавити америчка војска, а не стране државе и међународни трибунали, додаје Адамовић.
Противници Трампа користе све што могу да би покренули кампању против њега, па ће вероватно и овај случај искористити медији ненаклоњени америчком председнику да „покажу његову неспособност да буде председник или врховни командант“, сматра Адамовић.
Међутим, и та кампања ће бити кратког даха, с обзиром на брзину којом се решава тај случај, додаје он.
„С обзиром да је у питању америчка војска, а напади на војску се у америчкој јавности не гледају благонаклоно, јер је Американци већином сматрају патриотском институцијом, сасвим је логично и можемо очекивати да ће и они који су према Трампу непријатељски расположени, избећи ову тему и да неће нападати војску да не би на себе навукли одијум најшире америчке јавности“, закључио је Адамовић.