Уз подсећање на жртве и повређене у мноштву земљотреса који су током 26. новембра потресали Албанију, од којих је најјачи био 6,4 степена, они тврде да је све могло бити много горе, имајући у виду да је земљотрес у Скопљу из 1963. године био мало слабији, али је имао драматично веће последице.
Скопски земљотрес од јула 1963. године био је јачине 6,1 степени, али је за последицу имао 1.070 мртвих, између три и четири хиљаде повређених и више од 200.000 оних који су остали без крова над главом, док је град био готово 80 одсто уништен.
Двојица америчких научника у анализи објављеној на порталу „Темблор“ кажу и да је веома необична активност тла након најјачег удара који је погодио делове Албаније.
У Албанији је током 26. и 27. новембра забележено више од 520 мањих потреса, а најјачи су били нешто изнад пет степени.
Научици Свеин и Стелиген су повезали јучерашњи земљотрес у Албанији са потресима који су након само шест часова регистровани у више градова Босне и Херцеговине, од којих је најјачи удар био магнитуде 5,4 степена по Рихтеру.
Они не искључују могућност да је реч о случајности, али ако се, како кажу, те активности тла повежу, то би могло бити подстакнуто сеизмичким таласима земљотреса у Албанији, а они би се, према њиховом тумачењу, они раширили за само неколико минута.
Објашњавају да је земљотрес који је погодио Албанију последица тектонског притиска Земљине коре који се протезао од јужне Хрватске до Грчке.
Ова компресија Земљине коре, како су истакли, очита је у контракцијама које су се догодиле на површини Земље и видљива је у скупљању које се догодило на Земљиној површини, што је показало ГПС мерење у поређењу са ранијим потресима у региону.