Експерти оцењују да Русија шири свој енергетски бизнис на Исток како би смањила своју зависност од европског тржишта гаса. Самим тим, како закључују, покретање „Снаге Сибира“ јача позицију Русије у преговорима са европским земљама, ојачаће везе Москве и Пекинга, а такође ће омогућити Русији да повећа своје присуство на перспективном азијском тржишту.
За Кину, где производња гаса не покрива потребе, гасовод је такође од виталног значаја.
Гас је почео да се убризгава у мрежу „Снаге Сибира“ крајем октобра, а Кремљ је најавио да би видео-конференција поводом покретања гасовода у којој ће учествовати лидери Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, могла да буде одржана 2. децембра.
„Снага Сибира“ — највећи „Гаспромов“ пројекат
Гасовод „Снага Сибира“, који називају још и „Источна рута“, транспортоваће природни гас из производних центара у Иркутску и Јакутији до потрошача на Далеком истоку Русије и у Кини.
Гасовод, дужине око четири хиљаде километара, пролази кроз екстремне природно-климатске услове — кроз мочварна подручја, планине и сеизмички активне територије, кроз стеновита и ледом окована подручја. У Јакутији, рецимо, температуре падају и на минус 62 степена Целзијусове скале, а у Амурској области и до минус 41.
Руска и кинеска компанија су 2014. године потписале 400 милијарди долара вредан уговор о изградњи гасовода, који је закључен на 30 година и подразумева годишњу испоруку 38 милијарди кубних метара руског гаса Кини. Као додатни бонус, гасовод ће такође моћи да преноси десетине милијарди кубних метара гаса више на домаће тржиште, на руски Далеки исток. Овај склопљени посао је највећи у историји „Гаспрома“.
Кинески део гасовода почиње наспрам руског села Благовешћенска — у граду Хејхе, на руско-кинеској граници у североисточној Кини. Одатле треба да иде до Шангаја.
Експерти оцењују да ће покретање гасовода „Снага Сибира“ довести до „нове ере енергетске сарадње“ између Кине и Русије.
„Ово је први гасовод из Русије у Кину. С једне стране, то ће омогућити Русији да повећа испоруке природног гаса на најдинамичније тржиште на свету — кинеско, које последњих година расте двоцифреном стопом. С друге стране, Кини ће он омогућити да има стабилне испоруке руског гаса и да у будућности задовољи своје растуће потребе, укључујући и оне у регионима који тренутно уопште не могу да примају увозни гас и због тога морају да користе угаљ као основни енергент“, рекао је за Спутњик Алексеј Гривач, заменик генералног директора Фонда за националну безбедност.
На реду „Снага Сибира 2“
Још једна земља жели да се прикључи гасоводу — Казахстан, а постоје два сценарија како би то могао да учини. Прво, то ће бити могуће остварити ако Русија реши да изгради гасовод „Снага Сибира 2“ кроз територију те земље, а друга варијанта је прикључење на гаснотранспортни систем у области Барнаула. Засад се преговори воде, али Казахстан то види као прилику да обезбеди алтернативне изворе гасификације земље.
Заинтересованост Казахстана за руски гас повезана је са чињеницом да гасификација још није извршена у великом броју области те земље, а казахстанска налазишта не покривају потребе већег броја региона земље.
Својевремено је и председник Русије Владимир Путин рекао да су у току преговори о изградњи другог гасовода до Кине — дуж западне руте.
Експерти оцењују да је „Снага Сибира“, посебно кинески правац, важан руски „геополитички пројекат“. Очекује се да ће Русија наставити да развија овај правац извоза како би се повећао број партнера у трговини гасом.
Обим извоза гаса у Кину прошле године износио је 126 милијарди кубних метара „плавог горива“, а у поређењу са 2017. годином повећан за 32 одсто. Очекује се да ће те количине у наредном периоду само расти.