„Када неко умре, нема пречег посла него да се сахрани, а у нашој земљи већ готово читав век су толики несахрањени мртваци. Као што ни грађански рат, који се зове и братоубилачки, још не престаје у Србији (и Црној Гори), упркос чињеници да нема ниједне куће ни породице која није била на обе стране“, рекао је Бећковић у интервјуу за „Вечерње новости“.
Те стране су, навео је он, временом замењивале места и „попуњавале редове“ тако што су поражени прелазили на страну победника, а победник није био нико.
„Важно је да се међусобно бију да виде ко је бољи и да ’клање по закланом грлу‘ не престаје“, навео је Бећковић.
Он је истакао да је судбина Слободана Јовановића, чију 150. годишњицу рођења обележава САНУ, најпогоднија за одговор на питање која је цена и који је пут Србије, пренела је Срна.
Бећковић је подсетио да су Јовановића највећи ауторитети називали једним од најкрупнијих имена целокупне српске културе, а у Србији је осуђен као злочинац и слуга окупатора, мада је Други светски рат провео у Лондону, престоници савезничке борбе против фашизма.
„Судбина Слободана Јовановића је симбол сече кнезова која није била само 1804, него и 1944. године, а није сасвим престала до данашњег дана. Голгота и губитак таквих људи које је немогуће побројати, нагрдили су, обесхрабрили, распаметили и дезоријентисали српски народ. Хоћемо ли икад дочекати да чујемо високу и спасавајући реч која би нас подигла увис и извела из понора?“, закључио је Бећковић.