Како се наводи, притисак који врши независна политика Турске подсећа на цунами, утицај Кине подсећа на климатске промене, а Русије — на ураган.
Лист наводи и да су нови стратешки односи Москве, Анкаре и Пекинга поново омогућили Русији да се нађе у центру пажње.
То се објашњава тиме што Русија наставља да шири своју сферу утицаја на Северну Африку, истовремено градећи односе са земљама које се сматрају најближим савезницима САД, као што су Израел, Саудијска Арабија, Египат, Немачка и Француска.
Када је реч о Турској, лист наглашава да она врши функцију „челичног језгра“ у муслиманским регионима Северне Африке, Блиског Истока, Балкана, Кавказа, Централне и Јужне Азије.
Међутим, праву ноћну мору за САД представља Кина, која изазива „климатске промене“ у глобалној геополитици.
Притом, САД морају да привуку на своју страну Русију и Турску, како би се супротставиле економском рату са Кином, што је, према писању листа, тешко изводљиво у пракси.