Вазелин у бицепсима Терешина је изазвао сензацију. Обожаваоци блогера, који иначе сам себе назива фриком, очекивали су да чују да је реч о синтолу. Овај препарат који боди-билдери користе за пумпање мишића, открили су 1990-их година у Немачкој као јефтину замену за парафин и вазелин, које су пластични хирурзи давно престали да користе због многобројних компликација.
Синтол је мешавина козметичких уља са додатком лидокаина и алкохола и веома је популаран међу боди-билдерима, иако је у научној литератури описано много случајева када је његова употреба довела до озбиљних здравствених проблема. Реч је о трајној деформацији мишића, локалној упали, масној емболији, зачепљењу крвних судова, чак и о инфаркту.
Тако се 2012. године лекарима на Универзитетској клиници Марбург (Немачка) обратио 29-годишњи боди-билдер, жалећи се на бол и деформацију у мишићима рамена.
Пре четири године он је убризгао 16 инјекција синтола у бицепсе код неког познаника без лекарске дозволе. Временом су руке почеле да га боле и морао је да престане са тренинзима. Магнетна резонанца је показала бројна оштећења ткива изазвана уљем, затим повећање влакнастог везивног ткива и упале. У суштини, мишићи су се претворили у један велики ожиљак. Све је ово одстрањено хируршким путем.
Још један пример: у болници у Мајамију (САД) хитна помоћ је довела 44-годишњег мушкарца. Отежано је дисао и било му је час вруће, час хладно. Испоставило се да је пре само четири дана убризгао инјекцију синтола у оба бицепса. Рендген је показао упалу плућа. Након лечења антибиотицима, пацијент је послат кући. Компликације таквог типа су новина за научнике.
Да ли је хијалурон безопасан
Инјекције под кожу које се користе за побољшање изгледа, широко су распрострањене у свету. За десет година научници из САД су избројали 3.782 компликације, везане за дермалне филере који попуњавају празнине на кожи. Скоро половина се односи на хијалуронску киселину, за 40 одсто компликација је одговоран полилактид, 15 одсто долази од хидроксилапатити калцијума, а мање од једног процента је од акрилне смоле.
Типичне компликације су чворови и тумори, инфекције, алергије, исхемијске болести. Понекад су то аутоимуне болести, оштећење вида, мождани удар.
Хијалуронска киселина се производи у телу животиња, од ње се састоји међућелијски матрикс многих ткива. Сматра се да је она безопасна, биокомпатибилна са људским телом и активно се користи у медицини и козметологији. Шест месеци након инјекције, ова супстанца се разграђује без трага, за разлику од синтетичких филера, као што су калцијумови хидроксилапатити и силикони.
Много непријатности је везано за коришћење хијалуронске киселине за увећање мушког полног органа. Ова процедура је популарна у Југоисточној Азији, а однедавно и у неким земљама Источне Европе као алтернатива за хируршку интервенцију.
Лекари из Јужне Кореје истичу да до већине проблема долази због неправилног избора изворног материјала и лекарских грешака. Издато је неколико упозорења на ризике везане за ову процедуру.
Нучници са Универзитета Тохо у Јапану наводе пример 35-годишњег пацијента, који се пре десет година подвргао обрезивању и одмах након тога убризгао инјекцију хијалуронске киселине у полни орган. Убрзо је на месту убода настао чвор који су одстранили у клиници, али након две године он се поново појавио. Аутори чланка пишу да се овакве компликације примећују код највише 0,42 одсто оних који су се подвргли процедури. Одложени ефекти су могући због реакција неких људи на хијалуронску киселину, добијену микробиолошки или од птица.
Лекари из Лијежа описују случај са младим Румуном ког је довезла хитна помоћ због жалби на бол и отицање пениса. Пре тога, тамо су му убризгали вазелин под кожу. Хирурзи су морали да интервенишу. Научници су потражили сличне примере у литератури и открили да је у Мађарској од 2006. до 2012. године забележено 78 компликација због убризгавања вазелина у интимне органе, притом, њих 68 је забележено код затвореника.
Протезе и рак
Године 1997. код жена са имплантима у грудима први пут је дијагностикован анапластични великоћелијски лимфом — посебна врста карцинома лимфног система.
Иако је болест веома ретка — највише 0,3 пацијента на сто хиљада, у Сједињеним Државама су издали упозорење да импланти у грудима могу изазвати лимфом. Светска здравствена организација је препознала овај тип ризика 2016. године.
У недавној публикацији научници са клинике у Пјанченци и са Универзитета Парма извештавају о 75-годишњој жени, која се жалила на болове леве дојке и на упалу. Од 2001. године она има силиконске имплантанте.
Ултразвук је показао да постоји тврда творевина величине 46 до 39 милиметара на граници са протезом. Микроскопским прегледом откривене су промене карактеристичне за анапластични великоћелијски лимфом. Протеза је одстрањена, а пацијенткиња послата на радиотерапију.