Председник Српског спољнополитичког круга и бивши амбасадор Милисав Паић сматра да Макронов став деле готово сви у Алијанси и наглашава да је тај савез од мождане смрти „спасла” агресија на СР Југославију 1999. године.
„Критике на рачун НАТО-а упућује и Доналд Трамп, који каже да је то застарела институција, али у смислу притиска на њене чланице да треба да издвајају два одсто БДП-а за њено функционисање. Са друге стране, једна од најважнијих земаља источног крила Алијансе — Турска потпуно је исклизнула из контроле када је почела да води своју политику куповином С-400 што уводи НАТО у озбиљне проблеме и поделе“, рекао је Паић.
Неће НАТО брзо нестати
Нестајање Алијансе са политичке и војне сцене према речима проф. др Илије Кајтеза са Факултета за међународну политику и безбедност неће ићи тако брзо, као што се ни пропадање униполарног света не одвија брзо. Он сматра да ћемо у наредним годинама присуствовати превирању које може да буде опасност по мале земље.
„Тачку на причу о европској војсци као могућој алтернативи Алијансе ставила је недавно Ангела Меркел која је уочи самита у Лондону рекла да је НАТО данас потребнији него у доба Хладног рата. Међутим, сматрам да је то само куповина мира у трансатлантским и односима код куће али су проблеми Алијансе и даље систематични, системски, историјски, смисаони, а посебно је важно што НАТО добија изазов са истока на који реално не може да одговори. Због тога ћемо присуствовати једном периоду ’мрцварења‘ где ће бити много пробних балона, речи без основа, и право је питање само колико су САД спремне да издржавају НАТО, тим пре ако долар престане да буде средство универзалног плаћања“, нагласио је Кајтез.
Главна улога Америке
Да та организација има нагомилане проблеме сагласан је и проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума. Он сматра да је НАТО од самог почетка имао офанзивни карактер и да ће главну улогу у његовој судбини имати Америка.
„Не сматрам да ће Трамп, ако освоји и други председнички мандат, ићи на суштинску реформу Алијансе — потпуно разбијање НАТО-а значило би мање присуство САД у Европи. Тај савез је данас нешто сасвим друго у односу на пре две деценије, и то је одраз моћи или немоћи појединих чланица. То је организација која се не држи договора ни међу самим чланицама, а камоли према спољним играчима“, рекао је Ковач.
Он је нагласио да не постоји ни политичко ни војно јединство у Алијанси да реши регионални рат применом војне силе и да би се тек у таквој ситуацији испољили сви проблеми који данас егзистирају у миру.
Тешко до европске војске
Ипак, и поред свих проблема, идеја европске војске је веома тешко остварива, каже Милисав Паић, јер у ЕУ постоје земље које су војно неутралне као што су Аустрија, Финска и Шведска док је Ирска изричито против те идеје.
„Та војска би се свела на Немачку, Француску, Белгију и Холандију, а када погледате ко су били генерални секретари Алијансе досад долазите до закључка да су три била из Холандије, а да је последњи био Данац. Турска никада није имала свог човека, јер је западне земље не сматрају довољно лојалном да би могла да носи америчку војну доктрину“, рекао је Паић. Он је додао да је слика тешко решива, јер је НАТО огледало односа у ЕУ.