„Авиони направљени уз помоћ стелт технологије за нас нису невидљиви: ми их свеједно видимо, пратимо и налазимо на границама од око 3.000 километара“, истакао је Петров.
Он је објаснио да пријемна антена нове радарске станице детектује сигнал који се враћа из Европе, земаља Персијског залива, Кине, Казахстана и тако даље. Сигнал се емитује из центра за емитовање на неколико десетина километара од радара. Нова станица примењује принцип одбијања сигнала од јоносфере.
„У свету такве станице не постоје. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска развијају таква средства, а Кина активно ради на томе. Постоје модели у Аустралији. Али таква структура, са тако моћним софтверским и алгоритамским комплексом, таквих средстава нема на свету“, навео је главни конструктор.
Он је додао да је један од најсложенијих задатака који опрема комплекса решава приликом обраде сигнала — издвајање циљева као што су бомбардери, крстареће ракете, авијација са носача авиона, на позадини земљине површине и сметњи. Систем може да прати и појединачне циљеве, на пример, тако мале као што су цивилни авиони „Цесна“.