Шеф НАТО-а Јенс Столтенберг је, уочи скупа лидера западног војног савеза, најавио да ће 3. и 4. децембра на агенди бити координација политике према Русији и ситуација после краха Споразума о ракетама средњег и кратког домета између Русије и САД.
Он сматра да Алијанса треба да преговара с Русијом о контроли наоружања и да, такође, треба да унапреди односе с Москвом.
„Русија је наш највећи сусед, и то ће и остати. Треба да разговарамо с Русијом како бисмо унапредили наше односе. Али чак и без побољшања односа — морамо да се суочимо са проблемима. Ми смо за контролу наоружања с Русијом“, рекао је Столтенберг за немачку ТВ станицу АРД.
Званични Берлин поручује да је НАТО спреман да пружи руку Русији.
„НАТО и даље пружа руку Русији. Немачка сматра да прозор за дијалог са Москвом треба да остане отворен, да преговоре треба испунити садржајем, али да и Русија треба да дâ свој допринос“, каже државни секретар у Министарству спољних послова Немачке Нилс Анен.
Не очекујте пружену руку
Професор МГИМО Дмитриј Данило сматра да нема никаквих назнака да ће НАТО током самита у Лондону учинити било какав корак у циљу јачања сарадње НАТО-а и Русије.
„Генерални секретар је већ рекао да ће политика НАТО-а остати иста, а то је политика два колосека. Одбрана од Русије и одвраћање с једне стране и подршка дијалогу с друге. Нема никаквих назнака да би на овом другом плану НАТО могао да учини неки корак у правцу јачања дијалога“, сматра он.
Амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин каже да приче о томе да претње долазе од Русије представљају својеврсни „фејк њуз“ јер Русија, како каже, не нагомилава своје војне снаге на границама држава-чланица НАТО-а, већ помно прати акције Алијансе и на њих реагује.
Игор Коротченко, војни стручњак и главни уредник часописа „Национална одбрана“, у изјави за Спутњик каже да не гаји никакву наду да може доћи до отопљавања односа на релацији НАТО—Русија.
Столтенбергова изјава чиста демагогија
„Никаквих наговештаја за то нема и никаквог отопљавања неће бити. То је илузија“, каже он и своју тврдњу образлаже тиме да НАТО на званичном нивоу, као део доктрине, остаје при ставу да је Русија војни противник.
„Тако да је то о чему Столтенберг сад говори — чиста демагогија. Неће бити никаквог побољшања јер НАТО не жели да унапреди односе с Русијом. На Русију у Бриселу гледају као на војног противника, и од тога све произлази“, наводи Коротченко.
То, каже, потврђују и НАТО вежбе, чија је агенда редовно потпуно антируска.
„Очекујемо распоређивање ракета средњег домета на територији земаља-чланица НАТО-а. И то је оно што ће се сигурно десити следеће године“, каже Коротченко.
Руски експерт, међутим, сматра да је дијалог потребан, и подсећа на формат Савет Русија—НАТО, у оквиру којег треба разговарати.
„О томе да је дијалог неопходан причамо већ 30 година, а видимо резултат — приближавање НАТО-а границама Русије и то што смо представљени као војни противник. Због тога никаквог помака неће бити“, песимистичан је он Коротченко.
Запад подељен
Константин Блохин из Центра безбедности Руске академије наука пак сматра да су Столтенбергове речи погрешно интерпретиране.
„То не значи да је он за нормализацију односа са Русијом, то значи да одвраћање Русије не замењује дијалог, односно да се дијалог мора водити да би се контролисале кризне ситуације... Преговарачки процес није замена за одвраћање јер је смисао постојања и формирања НАТО-а одвраћање Русије и консолидација Запада“, каже Блохин.
Он указује на то да је Запад подељен у готово свим ставовима и да су ти покушаји консолидације засновани на антируској претњи.
„Ни у Европи нема јединства. Макрон се изјашњава за сарадњу с Русијом, други износе русофобичне ставове. Европа је подељена и НАТО се налази у кризи“, истиче он.
Ни он не види да се може говорити о неком побољшању односа и указује да се кроз сва документа, кроз изјаве званичника, свуда, као црвена линија провлачи иста ствар — одвраћање.