Према оценама тамошњих специјалних служби, ова мера се предузима јер се сматра да би управо Гренланд могао да постане стециште свих тензија између водећихсветскихсила на Арктику, што би могло да се одрази на саму Данску.
Виктор Баранец, војни стручњак и пуковник у пензији, за Спутњик каже да куповина Гренланда није Трампова идеја, већ иницијатива коју гура Пентагон, са циљем да на тај начин осигура америчку енергетску будућност.
Шта Америка хоће од Гренланда?
Изражавајући идеју куповине Гренланда, Трамп покушава да се додвори својим генералима, који и даље стоје иза геополитичких планова јачања положаја Америке у регионима где су смештене главне залихе енергетских ресурса, наводи Баранец.
„Не треба подсећати на то да ће овај век протећи у светлу борбе за енергетске ресурсе. Американци јако добро знају да се на Арктику налази више од 30 одсто укупних светских енергетских ресурса, не само нафте и гаса већ и других ретких метала који су неопходни за развој војне индустрије“, истиче руски стручњак.
Међутим, поред авијационих и радиолокационих објеката, Америци је потребно да у том региону има и војно присуство како би била спремна да изузетно брзо пребаци снаге у регионе борбених дејстава у случају да избије рат на Арктику. Управо је зато Америци и потребан Гренланд, додаје Баранец ― како би га претворила у арктичко упориште зарад боље контроле северних територија.
Подсећања ради, на Гренланду се већ налази једна авијациона база САД, која датира још из периода Хладног рата, када су Американци закључили споразум са Данском који је омогућавао Вашингтону да у том подручју изгради чак 33 војне базе и радарске станице које би се користиле за откривање совјетских бомбардера у случају да се појаве у области Арктика. Реализована је само једна.
Какву улогу игра Русија?
Данска није реаговала само на „претње“ које долазе са Запада, већ и оне са Истока, а министар одбране Клаус Јорт Фредериксен рекао је да је спреман да распореди ловце на Гренланду ако авиони, које Русија планира да пошаље на острво архипелага Земља Фрање Јосифа, наруше ваздушни простор острва.
О томе да Данска није усамљена у покушајима да скрене пажњу јавности на наводну агресивну политику Русије која се тиче Арктика недавно је говорио и специјални изасланик за међународну сарадњу на Арктику при руском Министарству спољних послова Николај Корчунов.
Он је поред Данске оптужио и Америку да под маском супротстављања вештачки надуваним руским, али и кинеским претњама покушава да осигура војну супериорност с циљем успостављања контроле над ресурсима и транспортним путевима у Арктичком региону.
Виктор Баранец је нешто оштријег става, те је констатовао да Русија никога неће питати где сме, а где не сме да размешта своја оружја када је реч о њеној сувереној територији, па неће обраћати пажњу на критике Данске, која својим изјавама показује да игра улогу „патуљастог слепог пратиоца америчке политике“.
Цео свет је признао да постоји арктичка област која је суверени део руске територије, а која укључује и Земљу Фрање Јосифа, као и акваторију куда пролази Северни морски пут, па Русија на њој има пуно право да размешта какво наоружање жели, са циљем заштите сопствене територије, закључује Баранец.
Гренланд ― острво леда који се топи
Треба напоменути да је Гренланд самоуправна аутономна територија под суверенитетом Данског краљевства. Иако је географски и етнички гледано Гренланд арктичка нација и део је Северне Америке, политички и историјски је више везан за Европу, поготову ако се узме у обзир да 30 одсто БДП-а долази од данске владе, што повећава животни стандард грађана.
Тренутно на њему живи близу 55.000 људи, а разлог због ког тако мало људи живи на острву јесте што је више од 80 одсто територије острва прекривено ледом. Међутим, тај лед се топи и то брзином од око 250 милиона тона леда годишње, а кад се он коначно истопи, превиђа се да ће Гренланд практично постати „наставак“ канадског архипелага са бројним острвима и фјордовима, што ће отворити врата за живот већег броја становништва, али и за експлоатацију енергената који се тамо налазе.