После „Дојче банке“, која је средином године најавила да ће до 2022. у првој фази реорганизације отпустити око 18.000 радника, сада је и „Уникредит“ групација саопштила да укида 8.000 радних места. Америчка агенција подсећа да су и друге бројне банке најавиле исто, и да ће, према рачуници, у следећих неколико година 75.700 запослених у банкама остати без посла, од тога чак 83 одсто у Европи.
Да ли је посреди само слабост европских банака које послују у економијама оријентисаним на извоз, па су се услед тренутних међународних економских трзавица и трговинских ратова нашле у великим проблемима, како то објашњава „Блумберг“? Је ли то знак да је финансијски систем у проблемима, пошто се исто дешавало и приликом претходних криза ― тридесетих, шездесетих и деведесетих година прошлог века, како је оценио инвеститор Џим Роџерс на најаву отпуштања из „Дојче банке“?
Банкарство више неће бити исто
Саговорници Спутњика сматрају да присуствујемо променама у финансијском свету после којих класично банкарство какво нам је познато више неће бити исто, али и напомињу да је у питању само промена руха, чији је крајњи исход вишеструко смањење броја запослених.
Професор Економског факултета у Београду, некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић напомиње да је од почетка светске економске кризе 2007―2008, посебно последњих година, дошло до динамичног развоја у новој регулативи која се успоставља над банкама, као и промене унутар ЕУ у смислу формирања банкарске уније. Посебно ће, како многи процењују, питање „брегзита“ у великој мери утицати на то ко ће заиста играти главну улогу у домену банкарства и финансија на европском континенту.
„Уколико дође до изласка Велике Британије, а то је све извесније, онда ће лондонски Сити, као велики финансијски центар, трпети консеквенце, и већ смо видели да су одређене банке одлучиле да смање своје присуство у Лондону. Неке од њих су већ пребациле велике операције тако да ту долази до битних промена“, каже саговорник Спутњика.
Он, с друге стране, указује на технолошки развој због кога се неки традиционални банкарски послови не морају одвијати у банкама. Уз то, у домену плаћања криптовалутама, уз сву контроверзу коју оне носе, постоје нови платни системи где преко интернет платформи, уз одговарајућу софтверску подршку, могу да се обављају одређене финансијске трансакције.
„Реално је очекивати да ће доћи до отпуштања људи у наредном периоду. У Британији ће се то можда осетити више него у другим земљама, али верујем да банкарство уопште трпи велики притисак и конкуренцију због нових технологија, али и због такозваног банкарства у сенци, где се све више ван традиционалних банака обављају банкарски послови и нуде банкарске услуге“, каже Шошкић.
Кризе које се ланчано шире
Он је, ипак, мишљења да не треба пренаглашавати читаву ту ситуацију када се мењају привредне околности и оне у финансијском сектору, јер је свет и до сада пролазио кроз периоде када се мењао.
„Финансијски сектор је, наравно, посебно занимљив зато што су у њему могуће нестабилности и кризе које после могу ланчано да се шире кроз цео финансијски систем, да пређу у привреду и да изазову рецесиона кретања, не само у једној земљи него у регионима, па чак и у читавом свету“, истиче професор Економског факултета.
Он сматра нормалним што ће се ради консолидације дешавати укрупњавање банака, као и то што ће неке бити угашене. Важно јер, како каже, да се ти процеси одвијају тако да се не нарушава финансијска стабилност и поверење у финансијски систем.
Ко су највећи ривали банкарства
Професор банкарства на Београдској банкарској академији Бранко Живановић такође указује на последице технолошког развоја. Он сматра да су највећи непријатељи конзервативног, класичног банкарства „Гугл“, „Амазон“ и други највећи понуђачи софтверске и хардверске опреме који су већ довели до тога да се банкарски кадрови иселе из банака. Крајњи исход је да ће се вишеструко смањити број запослених, каже он за Спутњик.
Банкарство ће имати последице, али он не види да ће банке због тога имати проблем, већ они који ће због тога остати без посла. Банкарски сектор ће, тврди он, само променити конфигурацију и зарадити још више.
„Код нас, рецимо, постоји еклатантан пример ’Прокредит банке‘. У периоду од само неколико година, преоријентишући свој модел пословања, 2.500 радника за кратко време је свела на 360-380, а постигла је сличне или чак и боље резултате у том периоду“, навео је Живановић.
Он је прецизирао да се иде у правцу тога да ће кредитна аналитика о способности клијента, на основу које ће се одобравати кредити, бити препуштена технологији уместо људима, посебно у сектору потрошачких кредита.
Живи рад све мање пожељан
Код таквог одобравања кредита не очекује се да степен грешке буде већи од седам до 10 одсто, а то је за банку мањи расход, мањи трошак него велики број запослених радника, њихових бруто плата, њихових осигурања, годишњих одмора, трошкова филијала.
„Читаво банкарство иде у том смеру. Живи рад ће бити све мање пожељан, све мање места ће за њега бити у банкарству. Просто, архитектура банкарства се мења и иде у том смеру. Иницијални трошкови за запошљавање, трошкови хардвера и софтвера, сва та дигитализована опрема је у старту скупа, али то се амортизује у кратком периоду, три до пет година, највише седам, а трошкови радне снаге нису ни константни, они само расту“, објашњава саговорник Спутњика.
Он не види директну везу и утицај трговинских размирица на проблеме банкарског сектора на које је указао „Блумберг“.
Свет је постао једнособан стан, капитал је мобилан и иде тамо где може да се оплоди, каже он, истичући да је банкарство сервис. Ако Европска унија бележи мање стопе привредног раста, логично је да ће се то одразити и на финансијски сектор, али увођењу дигитализације у банкарство није допринео никакав трговински рат.
Уосталом, кризу из 2008. године више су платили сви други него банке које су до ње и довеле.