Према његовим речима, Грчка чврсто стоји на позицији уважавања суверенитета и територијалног интегритета Србије и по том питању не мења став, посебно када је реч о садашњој Влади под председништвом лидера Нове демократије Кирјакоса Мицотакиса.
„У сваком случају, грчко-српски односи имају дугу традицију, рекао бих чак и вековну, никада нису били спорни и ово је сада потврда тога. Грчка остаје на позицији подршке Србији у евроинтеграцијама и спада у круг оних земаља које не признају самопроглашену независност Косова и Метохије. Ова посета и овај сусрет сигурно ће потврдити да у грчком ставу и у грчкој политици неће бити промена“, коментарише Миливојевић односе двеју земаља и предстојећу посету председника Србије Александра Вучића Атини 11. децембра.
Грчка штити српске интересе
Чврст став Грчке у погледу косовске независности и српских евроинтеграција веома је важан, напомиње наш саговорник, имајући у виду да се притисак у вези са решењем косовског чвора убрзава и појачава у контексту глобалних односа и притиска да се овај простор прикључи западној сфери утицаја, као и спречавања онога што западни центри моћи квалификују као „малигни руски утицај“.
„Мислим да Грчка у томе неће учествовати на начин који подразумева довођење у питање својих односа са Србијом, али и става у вези са српским евроинтеграцијама и притисцима који би могли да настану у наредном периоду“, сматра Миливојевић.
Потписивањем декларације о стратешком партнерству, које је најављено током посете Вучића Атини, Грчка ће се придружити Русији, Кини, Француској, Италији, Азербејџану и Уједињеним Арапским Емиратима, са којима Србија има потписане сличне споразуме.
Трилатерала са Кипром је виши ниво односа
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић, поред напомене да Декларација о стратешком партнерству представља највиши ниво политичких односа између две земље, најавио је и формирање трилатерале између Србије, Грчке и Кипра. Према Миливојевићевим речима, ради се о посебном механизму, с обзиром на посебно пријатељске односе три државе.
„То је, рекао бих, виши ниво. То је питање и традиције, и православља, и свега онога што је у историји везано за српско-грчке односе, јер дух Кипра је исти онај који је и дух Грчке. Ту нема разлика и то ће бити један виши квалитет односа, можда чак и специјалних односа и сарадње у најширем могућем смислу, и по садржају, и по дубини, и по динамици“, сматра Миливојевић.
Грчке амбиције се нису промениле
Након демократских промена 2000. године, Грчка је постала један од највећих инвеститора у Србији. Многе грчке банке (ЕФГ, Национална банка Грчке…) одомаћиле су се на српском тржишту, а „Хеленик план“ био је план инфраструктурних инвестиција. Те грчке амбиције поткопала је дужничка криза у најјужнијој копненој чланици ЕУ.
Према мишљењу нашег саговорника, Мицотакисова Влада има исте амбиције као и њене претходнице пре дужничке кризе у мери од тога колико се грчка привреда опоравила. Што се тиче стратегије грчке политике, то је сигурно у првом плану. Грчка жели да оствари утицај у региону, а томе у прилог иду геостратешки правац Солун- Београд и накнадно грчко прикључивање кинеској иницијативи Група 16+1.
Када се говори о грчким амбицијама на Балкану, треба имати у виду и њен антагонизам са Турском и њену намеру да валоризује своју позицију након потписивања Преспанског споразума, закључује Миливојевић.