Јермак је у интервјуу за магазин „Тајм“ негирао тврдње америчког шефа мисије при УН Гордона Содланда, који је пред Комитетом Представничког дома сведочио да је Јермаку у четири ока рекао да „америчка помоћ неће бити настављена“ док Украјина не објави почетак истраге о два случаја у која су наводно умешани Трампови политички ривали.
Јермак пак тврди супротно.
„Гордон и ја никада нисмо остали насамо. Док сам излазио, налетели смо један на другог у ходнику код лифта. И сећам се, а са мојим памћењем је све у реду, да смо разговарали како је састанак добро протекао. То је све о чему смо причали“, рекао је он.
Анкете важније од истине
Након што је једна од најчешће помињаних особа у сведочењима против Трампа дала изјаву која оповргава све оно што су кључни сведоци оптужнице против америчког председника изрекли, очекивано би било да буде позвана да сведочи пред Конгресом. Међутим, за тако нешто, барем за сада, нема изгледа.
Према речима политиколога Александра Павића, Трампови противници, припадници Демократске странке, који у Представничком дому Конгреса САД имају већину, током три године су показали да истина не може да их одврати од наума да уклоне америчког председника и пониште резултате гласања из 2016. године. Јермаковљев интервју јесте значајан ударац за њих, али није их одвратио од подношења оптужнице.
Нису чињенице те које утичу на демократе. На њих утиче само то како су њихови потези примљени у гласачком телу и како стоје у анкетама пре или после неке нове афере коју су лансирали, каже Павић. Ако сондирања јавног мнења покажу да је импичмент непопуларан, демократе би могле да изгласају неку врсту укора Трампу. Уколико изгласају импичмент, демократе су свесне да он неће проћи републиканску већину у Сенату, али ће га користити као адут у предизборној кампањи.
„Они су сада заробљеници своје реторике и можда су отишли предалеко, можда су прешли Рубикон, али то неће бити озваничено док формално не изгласају импичмент у Представничком дому. То још није извесно зато што се и овај њихов наратив, као и наратив о руском мешању у изборе, да је Трамп био манџуријски кандидат, распао у парампарчад. Нема никаквих чињеница које то подржавају“, објашњава Павић.
Јермак би морао да буде позван да сведочи
Уколико би био позван да сведочи пред Конгресом, Јермак би био важан сведок, поготово што се његов исказ супротставља исказу америчких дипломата. Према ономе што он тврди, Содланд, али и бивша америчка амбасадорка у Украјини Мери Јованович, бавили су се кривоклетством, за шта се, према Павићевим речима, у Америци иде у затвор.
„У нормалном систему, под нормалним условима, када институције функционишу, Јермак би свакако морао да буде позван као сведок, а чињеница да до сада није позван да сведочи пред комитетом Представничког дома говори о томе да је ово политички процес“, констатује Павић.
Уколико би сведочио, Јермак би Содланда и Јовановичеву довео у веома незгодну ситуацију, а уколико би своје сведочење могао да поткрепи и документима или снимцима разговора, репутација америчких дипломата била би значајно нарушена, додаје он.
„Многе главе би могле да падну и остаје нам да видимо колико ће демократе бити спремне на ризик да све ОВО изађе у јавност, или колико ће се повући пред све већом непопуларношћу потеза и могућношћу да непочинства њихових битних људи изађу на светло дана и још више дискредитују њихову борбу против Трампа и избора америчких гласача“, закључује Павић.
Одбор Представничког дома Конгреса САД за правосуђе у уторак је, објавивши две тачке оптужнице против Доналда Трампа, направио први корак у процесу импичмента. Трамп је оптужен за злоупотребу моћи и „стицање личне користи, уз игнорисање националног интереса“.
То је учинио тако што је вршио притисак на украјинског председника Владимира Зеленског да се званични Кијев умеша у изборну кампању за америчког председника 2020. године, стоји у оптужници. Трамп је наводно у јуну рекао украјинском председнику да америчка војна помоћ зависи од ствари које Украјина може да учини за њега.
Шта садржи оптужница против Трампа
Демократе, који имају већину у Представничком дому, оптужују Трампа да је понудио Украјини војну помоћ од 400 милиона долара и састанак са Зеленским у Белој кући ако Украјина почне истрагу против једног од озбиљнијих демократских председничких кандидата Џозефа Бајдена и његовог сина Хантера, који је био члан борда директора једне украјинске енергетске компаније током мандата Барака Обаме.
Други Трампов наводни захтев Зеленском био је да Украјина развије „теорију завере“, према којој се та држава, а не Русија, мешала у америчке председничке изборе 2016. године.
Процес импичмента покренут је у септембру након што је анонимни звиждач обавестио Конгрес о Трамповом телефонском разговору са председником Украјине.
Уколико Представнички дом усвоји оптужницу против Трампа, суђење америчком председнику биће одржано у Сенату. Међутим, с обзиром да у Сенату већину имају републиканци, мале су могућности да Трамп буде смењен и осуђен.