Председник САД и дефинитивно је блокирао именовања нових судија у Апелационо тело СТО уместо оних којима истиче мандат, тако да то тело сада уместо седам чланова има само једног члана. Трампов слоган „Америка на првом месту“, поред бројних земаља обухваћених његовим протекционистичким мерама, тако је на својој кожи осетила и СТО.
У највећој међународној економској организацији, која броји 164 чланице, захваљујући Вашингтону сада, практично, не постоји арбитар који доноси коначну и извршну одлуку по бројним међудржавним трговинским споровима.
А тих спорова никада није било више. Било их је и раније, али ситуација каква је била прошле и ове године је јединствена у негативном смислу, каже за Спутњик некадашња представница Србије у СТО Бојана Тодоровић.
Немогућност арбитрирања у СТО њен шеф Роберто Азеведо је оценио као враћање закона џунгле у глобалну трговину, а тим речима је ситуацију описао и нови европски комесар за трговину Фил Хоган, који сматра да је СТО пред највећом кризом од како је настала 1995. године.
Одлучиваће закон џунгле
То што су САД по одлуци Апелационог тела СТО недавно изгубиле један спор са Кином вероватно је био додатни „аргумент“ да Трамп дефинитивно посегне са блокадом. Вашингтон је готово две године систематски блокирао именовања нових судија, сматрајући да је неопходна реформа организације где апелација неће имати снагу коју има сада и то, како сматра, на штету САД.
Америка као некадашњи лидер економског глобализма и иницијатор оснивања СТО, тако се нашла у ситуацији да гаси сопствено чедо пошто је штафетну палицу морала да препусти Кини.
Бојана Тодоровић каже да се за 25 година постојања те организације никада ништа слично није догодило и да је овакав исход мало ко очекивао, иако је било сличних покушаја и пре ове блокаде.
„Претходна година је указивала да то може да се догоди, јер су кренули трговински ратови и онај са Кином, али је тај систем решавања спорова и даље функционисао. Међутим, сада је то потпуно блокирано и сада било који спор, практично, не може да се изнесе до краја пошто нема довољно чланова Апелационог тела СТО, јер су им мандати истекли, а нови нису изабрани“, објаснила је Тодоровићева.
Она сматра да ће у трговинским споровима сада бити пресудно то ко је јачи, док ће мањи партнери гледати да попусте.
Пад светске трговине
Ситуација са трговинским ратовима које је покренула Америка довела је до пада светске трговине. Саговорница Спутњика је то илустровала податком да је Светска трговинска организација снизила пројекцију раста светске трговине за 2019. на 1,2 одсто са предвиђених 2,6 одсто. То је, како напомиње, најнижи ниво у протеклих десет година.
Некадашња представница Србије у СТО напомиње да извештај о трговини од пре месец дана указује на то да су земље Г20 од средине маја до средине октобра ове године увеле 37 одсто више рестриктивних мера на увоз у односу на исти период прошле године.
Најновије тензије ће, како сматра, само додатно повући светску економију наниже.
„Генерални директор је апеловао да се што пре изађе из те ситуације. За неких шест-седам месеци, мислим да је то јун следеће године, биће организована министарска конференција СТО, која се одржава сваке две године, тако да би за СТО било јако важно да се она до тада некако врати свом путу. У супротном СТО је у великом проблему, она не може да функционише и сада улогу може да игра сила“, сматра Тодоровићева.
СТО одавно зрео за реформу
Она дели мишљење председника СТО, оценивши да се у светску трговину враћа закон џунгле ако неко некажњено може да ради шта хоће.
Економиста Борислав Боровић не спори Трампов мотив који неће допустити да било ко угрози интересе САД у трговини. Америка не може да трпи то што се Кина наметнула као велико конкурент, истиче он за Спутњик.
Он ипак напомиње да та, како каже, жалопојка око блокаде рада СТО једино има смисла ако се не пренебрегне логичан став да светска трговина не може бити простор хаоса већ уређених међународних трговачких односа. Међутим, Боровић тврди да је закон џунгле већ увелико у СТО.
Одавно је СТО био зрео за реформу и много је критичара који тој организацији замерају да селективно примењује одредбе у корист развијених и богатих земаља. Боровић у прилог томе наводи више уговора, међу којима и онај о пољопривреди, где су сиромашне земље отвориле своје границе увозној роби са Запада, која је као јефтинија уништила локалне произвођаче. Најбогатије земље су издвајале 600 милијарди долара годишње за субвенционисање својих пољопривредних производа, а истовремено су увеле низ протекционистичких мера за улазак робе на своје тржиште.
Сиромашним земљама неће бити утеха ако неправедну доминацију САД у СТО замени Кина, наводи Боровић.