Истраживање „Политичко јавно мњење Црне Горе“ показало је да 55 одсто испитаника верује да Црна Гора треба да буде чланица Европске уније.
То је историјски минимум када је у питању подршка грађана ЕУ.
„Ово представља историјски минимум када говоримо о подршци грађана Европској унији, још од времена када је ЦЕДЕМ почео да спроводи истраживања, од октобра 2007. године“, рекао је програмски координатор ЦЕДЕМ-а Огњен Марковић.
Он је оценио да су разлози за такав резултат вишеструки, наводећи да грађани перципирају да је стање у ЕУ у дубокој кризи због „брегзита“ и споријег процеса приступања нових чланица ЕУ, преносе „Вијести“.
„Што грађане наводи на закључак да потенцијалног учлањења Црне Горе неће бити у скорије време“, навео је Марковић.
Он је казао да је смањено и интересовање грађана за НАТО, наводећи да га не подржава 42 одсто анкетираних.
Истраживање, које је рађено од 1. до 9. децембра, и у којем је учествовало 1.009 испитаника показало је да њих 46,2 одсто мисли да се Црна Гора креће погрешним путем.
„Откад постављамо ово питање, у периоду од 10 година, ово је најдрастичније стање по питању тога колико су грађани задовољни. То је очигледно после овако турбулентне године која је почела аферама и агресивнијом реториком на политичкој сцени. С друге стране, било је и нових финансијских улагања Владе, афера у правосуђу. Све је то изгледа утицало на ставове грађана“, оценила је директорка ЦЕДЕМ-а Милена Бешић.
Она је рекла да је већи број грађана који генерално нису задовољни радом Владе у односу на оне који јесу, наводећи да су подаци приближно исти резултатима из јулског истраживања.
Да су веома задовољни радом Владе изјаснило се 10,8 одсто испитаника, да је углавном задовољно 18,9 одсто, углавном незадовољно је 18,4 одсто, а веома незадовољно је 31,4 одсто анкетираних, а 20 одсто испитаника није имало став по том питању.
Када је реч о институцијама, истраживање је показало да грађани највише поверења имају у систем образовања (52,8 одсто) и Српску православну цркву (46,4 одсто).
Највећу подршку грађана затим имају полиција, војска, здравствени систем, Делегација Европске уније, невладин сектор...
„Влада бележи одређени раст поверења са 32,4 на 36,2 одсто, председник са 34,2 на 37 одсто, Скупштина са 32,5 на 33,7 одсто“, казала је Бешићева.
Она је рекла да је мало парадоксална ситуација где се види да је изражено незадовољство радом Владе и оценом да је држава кренула погрешним путем, а да се са друге стране очитава умерени раст поверења у институције.
Истраживање је показало да грађани од свих министарства, највише поверења имају у Министарство спорта и младих, а потом у Министарство образовања, Министарство за људска и мањинска права и Министарство културе.