Песница која би могла да растури Велику Британију на четири дела

Неколико хиљада демонстраната окупило се у петак на улицама највећег шкотског града Глазгова, под паролом „Није мој премијер!“, мислећи на лидера Конзервативне странке Бориса Џонсона.
Sputnik

„Резултати избора показали су да се погледи Енглеске не поклапају с нашим и ми не можемо да наставимо да радимо то што они раде, само зато што смо технички у истој држави“, изјавила је Тес Рајли, једна од учесница протеста, за шкотски сепаратистички дневник „Нешенел“.

Прети ли Великој Британијираспад на четири дела: Енглеску, Шкотску, Велс и Северну Ирску

„Овде сам јер Шкотску стално игноришу на сваким изборима и јер је време да добијемо право гласа о нашој будућности“, рекла је Лорен Пирсон.

Џонсонова странка је претрпела тежак пораз у шкотским изборним јединицама, где је велика већина гласала за Шкотску националну странку, коју предводи шкотска премијерка Никола Стерџон.

Шкоти су већином били против „брегзита“, а просечни шкотски гласач знатно је ближи идеалима ЕУ него вредностима за које се заузима актуелно руководство британске Конзервативне странке. Шкоти су отворени, либерални, толерантни, мултикултурални, жељни трговине с континентом и отворени према миграцијама.

Нови референдум у Шкотској?

Грађани Шкотске пре пет година изашли су на референдум о независности који је одобрио тадашњи конзервативни премијер Дејвид Камерон. Непосредно пре гласања, он је запретио Шкотима да ће Уједињено Краљевство, ако га Шкотска напусти, уложити вето на будући улазак Шкотске у ЕУ.

Многи аналитичари верују да је управо та претња била пресудна у одлуци шкотских гласача да остану у Краљевини, јер су тиме остали и унутар ЕУ. Две године касније, чак 62 одсто Шкота гласало је за останак Уједињеног Краљевства у ЕУ, али прегласали су их Велс и сиромашни крајеви Енглеске.

Више од независности, Шкоти желе да буду део ЕУ, а резултати овонедељних парламентарних избора обећавају излазак Британије из ЕУ. Шкотска премијерка, која је у изборе ушла обећавајући нови референдум о независности, добила је ветар у леђа изборним резултатима и на њему ће сигурно инсистирати. Међутим, Борис Џонсон неће то дозволити, пише „Јутарњи лист“.

Према шкотским медијима, Никола Стерџон ће већ следеће недеље затражити да се право расписивања референдума о независности трајно препише на Парламент Шкотске, уместо да је у надлежности Владе у Лондону.

Џонсон ће се против шкотског сепаратизма готово сигурно борити и рукама и ногама.

Његово игнорисање шкотских сепаратиста сигурно ће подићи напетост и довести до таласа већих и интензивнијих протеста од овог последњег у Глазгову. У петак су Шкоти марширали с поруком да не признају Џонсонов ауторитет. Убрзо ће марширати с поруком да неће одустати од независности. Што се Џонсон буде више борио против тога и како се клупко „брегзита“ буде све више одмотавало, то ће отпор у Шкотској бити све већи.

Уједињује се Ирска?

Тешко је предвидети да ли ће шкотски протести постати насилни и да ли ће доћи до озбиљних нереда, али зато је знатно лакше предвидети шта ће се догодити у Северној Ирској, где су пробритански унионисти први пут у историји освојили мање места у парламенту од проирских сепаратиста.

Лидерка ирске националистичке странке Шин Фејн Мери Лу Макдоналд у суботу је поручила да расте притисак за расписивањем референдума о ирском уједињењу.
„’Брегзит‘ је променио политички профил Ирске, у Британији и у Европи. Све што је некада било сигурно, више није“, рекла је она.

„Гласачи су јасно реаговали на сарадњу између странака које су за останак у ЕУ, прогресивних странака, и то је поново показало да је већина на Северу против тога да их буду извучени из ЕУ, против било какве тврђе границе на ирском острву, као и да желе да заштите Споразум Великог петка и економију на целом острву“, рекла је Макдоналдова.

Споразум Великог петка је 1998. године довео до примирја у тињајућем грађанском рату у Ирској и Британији након више од 30 година сукоба и више од 3.500 убијених. Један од кључних делова Споразума је и клаузула према којој је Северна Ирска део Уједињеног Краљевства док год већина грађана Северне Ирске и Републике Ирске не одлучи другачије. Ако то тога дође, владе у Лондону и Ирској дужне су да спроведу одлуку народа.

У последњој анкети, спроведеној у септембру ове године, 51 одсто гласача Северне Ирске било је за уједињење с Ирском, док је 49 одсто било за останак у УК. Након најновије победе Бориса Џонсона, који је у својим преговорима с ЕУ јасно дао до знања да му је Северна Ирска мање битна од „брегзита“, и након што су на изборима победиле странке које су за останак у ЕУ и за уједињење, није чудно да је Шин Фејн већ позвао владе Ирске и УК на почетак преговора.

„Наши преговарачки тимови спремни су за почетак разговора с две владе и осталим странама у понедељак“, рекла је Макдоналдова.

За разлику од Шкотске, чије захтеве Џонсон законски сме да игнорише, захтев из Северне Ирске много је озбиљнији због механизма у Споразуму који га обавезује. Међутим, ако Џонсон покуша да опструише и ирску иницијативу за излазак из УК, националистички одговор у тој регији могао би да буде много насилнији од шкотских протеста у петак.

О томе како би избори у Великој Британији могли да утичу на Србију, опширније у анализи Биљане Симић.

Коментар